Источник

Стр. 34 ИСТОЧН И К Бр. 3Српсгсо-православна Консисторија Вањалучко-бихаћка. Свима протопресвитерским и путем ових и свима парохијским звањима! У смислу односних прописа, који вриједе за особе, које се налазе у активној војничкој служби и које као такове спадају под војничкосвештеничку судбеност, може такове особе вјенчати, кад оне исходе за то иотребну дозволу од своје надлежне војничке власти, и не војнички свештеник; но овај смије то вјенчање обавити само под условом, ако се дотична војвичЕса особа искаже и са свједоџбом надлежног војничког свештеника, да су у погледу те војничке особе прописана оглашеша обављена од стране надлежног војничког свештеннка, и ако та војничка особа допринесе од свог надлежног војничког свештеника и остале исправе, којих је доприношење потребно за благослов сваког другог наумљеног брака. Из тога излази, да невојничко свештепство није овлаштено са особама горе споменуте врсте обављати ни брачне испите ни прописане огласе, јер ови чини спадају у погледу истих особа у над,лежност војничких свештеника, који ће у случају, гдје је потребно да вјенчање обави невојничко свештено лице, доставнти овоме сходним путем и начином све исправе, без приказа којих невојничко свенггено лице не би смјело односно вјенчање обављати. 0 чему се подручно свештенство у смислу односног дописа ц. и кр. 15. зборног заповједништва у Сарајеву од 5. фебруара 1903. бр. 25401 пред. ех 1902. знања и строгог придржавања ради обавјешћује. Из консисторијске сједнице у Бањалуци, 28. јануара 1903. Митрополит: Евгеније. ОИсповиједаше св. апостола Петра. Ив. Перовт,. Пр евео Алекс. Живановић. (Осијек.) (Мат. 16, 13—20 ; Марк. 8, 27—30 ; Лука 9, 18—21). (Наставак.) Прво је гледигате јасно изражено и подробно раскривено код познатог протестантеког професора Бајшлага 1 ). По његову мишљењу назив ') 1Јћег сИе Аиззргисће Јеаи ап Ре(гиа у журналу: Ееуие 1п1егпаИопа1е <1е Тћео1о(,пв, Јапухег — Мага, 1894. 47—49.