Источник

ћсточник

Стр. 35

„Син Бога живога" у Петровим устима није значило ништа више, до : Месија и сила његова исповиједања није у том изразу, већ у појму „Христос", као што се види из тога, што у јев. Марка и Луке уопће нема израза „Син Вога живога", па шта више и по Матејеву причању није забранио Христос Својим ученицима послије њиховог исповиједања, да говоре народу да је Он „Син Бога живога", већ да не говоре, да је Он „Христос" (ст. 20.) Смисао исповједања ап. Петра, говори Бајшлаг, нити је био нов, нити необичан; у том су смислу Исусови ученици већ у прно вријеме свога познанства с Нзим говорили: „Ми нађосмо Месију, Сина Божијег, цара Израиљева" (Јов. 1, 41 и 47). А нешто ново и особито у исповпједању ап. Петра било је особито порекло и узвигпено скојство вјере, коју је он исказао, што се види из ријечи самога Исуса, који је рекао Пегру: Благо теби Симоне, сине Јонјш ! Јер тпјрло и крв нпјесу теби то јавили, него Отац мој. који је на небесима (Мат. 16, 17). И ако су ученици у прво доба дружења свога с Христом и називали га Месијом, или Сином Божијим, то им је било откривено преко тијела и крви, т. ј преко човјека Јована Крститеља (Јов. 1. 29 и даље); држећи се његова авторитета, дакле авторитета човјечанског, они тада признаваху Исуса за Месију и Сина Божијег. И вјера њихова по своме карактеру била је нада обичних људи: они су потпуно дијелили с народом лажна његова политичка очекивања па су и они чекали у Месији оснивача теократског царства Давидовог. Али сада, кад се народно очекивање није испунило, била је са свим необична ствар исказати таково исповједање, као што га је исказао Петар. 8а то је требало откровење Оца небескога и унутрашње духовно просвјећење апостол^, које је било силније од свег разочарања, које је упркос свем спољашњем пониженом стању и изгледу Исусову утврдило Петра у вјери, да је Исус при свем том обећани, прави Месија, Спаситељ. Вјера ап. Петра била је управо она вјера, коју је желио Исус да види у Својих пошљедника, вјера ро^ена од Бога, — тврда и силна, која је могла побиједити свијет. У том својству вјере Петрове у Исуса и јест сва сила и све знање његова исповиједања. С тим се мнијењем не можемо сагласити из ових разлога: Ако је Петар у свом одговору Исуса признао само за Месију, за којега су признавали Исуса апостоли и други Нзегови пошљедници у прво доба Шегова ступања на поље јавне службе, то одговор Петров није одговарао питању Господњу у оној сврси, с којом га је Он изрекао, а по томе и није било у њему ништа такова, за што би се могао величати Петар. Исус је хтио да зна не то, да ли Га признају за