Источник

Стр. 36

И С Т 0 Ч Н 11 К

Месију, или не апостоли, за каквог су Га већ одавна признавали ('Јов. 1. 42—49), већ то, за кога они држе Њега, Месију, какав појам имају о Нзему, како мисле о Његовој природи. Ради тога и у одговору морамо тражити не само, како је схваћен значај Исусов у реду осталих божанских посланика, већ како су схватили природу Његову. Лмјтфут (Гл^Ш&о!) с правом вели: „Христос је питао апостоле не само о том^ признају ли они Њега за Месију, колико о том, какав имају они појам о Њему, признајући Га за Месију (^иа1етпат еит сопс1регеп!). Апостоли су Га признакали за Месију као и други Његови ученици, који се сабирали око Њега и којих је било доста. Из тог разлога би било, излишно питање: да ли они мисле, да је Он Месија , већ једино: какав они имају појам о Њему, као Месији. И одговор Петров: Ти си Христос Син Бога живога, као да гласи: ми Тебе одавиа признајемо за Месију, но на питање Твоје: ко си Ти , ја кажем, да си Ти Син Бога живога. Тако се дакле ријечју тћ>а изражава овдје не толико питање о лицу, колико о достојанству лица, (<1е диаШаке регзопае)" 1 ) Не може се дал>е примити као несумњиво ни то, да су апостоли испрва признали у Исусу Месију по авторитету само Јована Крститеља, као човјека, и одатле изводитп, да је њихова вјера у Исуса била несавршена, каквом се погсазала и оним приликама, кад су апостоли пристајали уз погрјешна народна политичка очекивања од Њега. Јован Крститељ је свједочио о Исусу Христу као о Месији, Сину Божјем, не сам од себе, већ по откривењу Божјем, о чему је он и проповиједао онима, који су долазили њему да се крсте (Јов. 1, 32—34); и ученици Јовановн, који су послнје постали Христовим ученицима, чувши његово свједочанство о Исусу, без сумње су приписивалп томе свједочанству божанствени авторитет, видјели у њему сједочанство не обичнога човјека, већ пророка, послана од Бога, да објавп вољу Његову (Јов. 1, 6 и 7). Ако су уопће савременици сматрали Јована за пророка (Мат. 14, 15; Марк. 6, 20), то су га тим прије сматрали таковим ученици његови. Вјера њихова дакле у прво доба њиховог дружења с Христом по пореклу свом није се у битности разликовала од вјере у вријеме овог њиховог исповједања. Па скоро да је она била онда и савршенија него сада, кад су с осталим народом и они вјеровали у политичку мисију Месијину. Апостоли и послије исповједања ап. Петра споре ме^у собом о том, ко ће од њих бити највећн у Месијину царству (Мат. 18, 1; Марк. 9, 33 и 34); синови Зеведејеви моле Исуса, да једнсг од њих п<>сади у царству себи с десна, а другог с лијева (Мат. 20. 21; Мар. 10, 35); па шта више при вазнесењу још •) Ногае Нећг. е4 1а1тц(1. Љ. II. 111 Еуап^. МаМ. Сап4«ђ1%1ае, 1658, ра§. 196.