Источник

Бр. 3.

И С Т 0 ч н и к

Стр. 39

У посланицама, које сви признају, и вјерни и невјерни, да неоспорно припадају ап. Павлу, на многим мјесгима тврди се још и ово: „Шсус Хрисшос сад иребива па небу, одакле Ие оиет доЛи, да суди свијету" (1 кор. 1. 7; 4. 5; 15. 51; 2 кор. 5. 10). — Послије овога без сумње не можемо се већ чудити, ако из уста истога апостола, по признању и самих преставника невјерства, чујемо само кратке напомене о натприродним цртама у лицу, животу и дјелима Христовијем, које се више мање потанко у јеванђељима сликају, тако у 2. кор, 5. 19. читамо о човјеку Исусу Христу, у коме бијаше Бог: Еог"к в-к ко ХрУст^к Л1ф г к прнлшрАА С^гс'к." — Из 1. кор. 8. 6. дознајемо, да је од овога Христа сав свијет добно своје биће: „налп* единт^ Еог н отец г к, нз-ћ Нсгоже вса, н едннтЈ. Гогподк 1НС8СК ХрЈгтоск А/иже вс<л". У тој посланици говори се, да је још за вријеме Мојсијево при изласку Јевреја из Египта Христос ишао с њима као невидљиви „д8\огснв.1И кашн-к" (1. кор. 10. 4); и на пош.љетку у 2. кор. 8. 9. Христос се преставља таковим, који будући богат, осиротио је због нас, да би нас сиромашне учинио богатима. Пошто Христос на земљи није никад био богат, то је јаено, да апостол овђе указује на богатство Господа, које Му је припадало на небу, од кога се Он добре воље одрекао, да се роди на земљи сиромашан у природи човјечијпј. И тако ево не каква год непозната лица, која су живила у непознатом времену, него човјек, који је живио у вријеме живота Христова на земљи, који се налазио у друштву и трудио се са самијем ученицима Христовијем и који је познавао многе друге очевидце и савременике нашега Роспода, човјек овај, као што и сами најновији учени непријатељи Христови признају, врло одређено и убједљиво казује нам: а) о доисторијском суштаствовању Христа; б) о ЕБеговом божанском бићу до ГБегова земаљског ваплоћења или вачовјечења; в) о Његовом ускрснућу из мртвих и вазнесењу на небо, и г) о другом славном доласку ГБеговом на земљу ради општега суда. Уставимо се овђе и запитајмо се: како то, да је ап. Павле, који је био непријатељ Христов и љути прогонитељ Хришћана, могао доћи до тако чудесних назора о лицу И. Христа? Јесу ли се ти назори могли породити услијед његова властитога унутрашњега рада духа у његовом уображењу без икаквнх објективних дата или историјских основа? Срећом не морам тражити доказа за негативни одговор на ово питање, кад јв и сам Баур, учитељ и пријатељ Штраусов овом приликом на нашој страни. У свом напрнјед споменутом дјелу (Ран1 (1. Ар. I. Сћг.) он пише: „не подлежи никаквој сумњи, ма да је Апостол све своје апостолско дјело и своје труде оснивао на непосредном