Источник

Стр. 40

И С Т 0 ч н и к

Бр. В.

призиву у апоетолство од самога Исуса (Христа), да се ипак он није могао уздржати, да не прикупи код личних ученика Христових тачних историјских података о животу Исусовом. Ко је могао говорити тако одређено и тако исцрпљиво, као што то чини наш апостол (у 1. кор11. 23; 15. 8), тај без сумње није могао да не зна и осталога садржаја те историје". Послије овијех Бауровијех ријечи, базирајући на шима, држим, да имам пуно права на закључак, да по томе и тврдње ап. Павла о Божанству Господа, Његовом предвјечном суштаствовању, ускрснућу, вазнесењу и другом доласку на земљу имају за свој основ доставијерно знање апостолово о земалзском животу и дјелима Господњим, које је добио од очевидаца Христовијех. Да је овај закључак на свом мјесту увјерава нас још једно и ако мало саопштење апостолово, али за нас сад врло важно, а то је, да су савремени апостолу Хришћани сви призивали „ Гша Госмодд на* ишпи 1ис8сл ХрТста" (1 кор. 1. 2.). Ово саопштење каже управо ово: у вријеме ап. Павла није само он један и нијесу само неколицина Хришћана, већ у опште сви Хришћани вјеровали, да је Христос Бог, који се јавио свијету у људској природи. Потрудимо се сад да исцрпимо све значење овога факта! . . Ми знадемо, да је ап. Павле био рођени Израиљац, а тако исто да су били дванаесторица апостола рођени Јудејци. За тим барем добра половина Хришћана, ако не и више, апостолскога вијека били су Израиљци, и управо међу коринтским Хришћанима, којима у посланици Павле говори „да сви ХригиЛани призивљу име Госиода Ј1суса и , келика је већина била тако исто из Јудејаца, као што се види из самих посланица Коринћанима (1. кор. 1. 12; 2 кор. 11. 22 и даље). ПГта одавде слиједи? Ево шта! Ништа није тако неоспорно, као факат, да је за Израиљце апостолскога времена свако религиозно поштовање створења т. ј. молитвено обраћање к њему и клањање било нечувена погрда светиње истините вјере у Бога, и такво злочинство, које с мјеста заслужује проклество. Пита се сад, како су уз овакво гледиште на обожење твари у опште, а човјека на по се, и којим моралним импулзом могли хиљаде Израиљаца, које смо споменули, доћи до тога, да у својим молитвама призивљу Исуса као Бога ? На ово питање могућ је само један одговор: до овога клањања Христу они су могли доћи само под уиливом неодољивих доказа , доказа и ријечју и дјелом, који су им казивали о надчовјечанској или правије божанској нрироди личности И. Христа. У таковом признавахву божанског достојанства Христова са ап. Павлом су били солидарни не само неименовати и непознати