Источник

Стр. 90

И С Т 0 ч н и к

Бр. 5. и 6.

сваки од вас у име Исуса Христа Дј. ап. 2, 38); а то исто бјеше завршетак ријечш, коју каза тај исти апостол, кад је излијечио хромога на вратима храма; иокајте се и обратите се, да се очисшише од гријеха својијех (3, 19). Исто је тако и св. апостол Павле, проповиједајући о Христу, позивао све прије свега к покајању: Бог заиовиједа свима људима свуда, да се покарЈ Дј. ап. 17, 30), и сам је називао своју проповијед позивом на покајање и вјеру у Господа нашега Исуса Христа (20, 21). А покајање, које приносише Господу слушател>и апостола, бјеше, без сумње, усмено. Таково покајање приносише Јудеји, који се крстише од Јована у Јордану, исиовиједајуЛи гријехе своје; а таково покајање приносише и слушаоци св. ап. Павла, исџовиједајуЛи и казуЈучи дјвла своуа (Мат. 3, 6; Мар. 1, 5;). Послпје усмене исповпједи гријехова, добпнаху кајући се од св. апостола опроштење гријеха у име Христово (Маставиће се).

НњиЉевне биљешке. Нај( ;тарији зборник закона. Прије кратког времена отштампан је у журналу аНе ОггепГ текст најстаријег до данас познатог зборника закоиа — законик вавипонског цара Хамураби, којн је живио на 2250 годипа до Христа. Закоппк је до данашњих дана сачуван тако, гито је текст закона написан на каменим нлочама. са обје стране. Овај је докуменат важан јш само за историју старога Вавилона, но је важан и за историју права уопће, а такође и за историју Мојсијева законодавства, јер се име овога цара Хамураби (Амбрафел) налази у Библијп. Најповија нсторпја Егпнта На инглеском језику изашла је најновија те подједно и најпотпунија историја Египта од времеиа каменитог доба до смрти Клеопатре VII. Израдио је познати чувар епшатских старина на британском музеју В. Бјуджа. (А Шз^огу Е°ур1) Поиуларпа Епциклопедија. У Лајпцигу, у наклади Тајбнера, под насловом »БЈе Кгг11иг (1ег Ое&еплгаги почео је нзлазити колективан рад њемачкпх научлика који је као нека врста популарне Енцнклопедије. Главни уредник је овога проф. Хинеберг, а уредници поједипих одјељака су међу осталима: Харнак, Шмалер, Гиле, Нелдеке, Лексис, Ф. Клајн и др. Читаво издање састојаће се из два главна дијела: природно-научпп и одјељак хуманитарних наука. Пошљедип ће садржавати у себи: богословље,- историју цркве, екзегетику, историју философије, метафизику, историју књижевпости, историју вјештппа и т. д. Стари манускрппт Библије. У Сирији нађеп је недавпо један од најстарнх манускрипата Библије. Манускрипт је јеврејско иетокњижје, написано самаританским писменима на пергаменту, а потиче из 735 г. наше ере. Према томе је он најстарији од свију досадањих јеврејских рукоппса. У сравњен.у са осталим примјерцима јеврејске Библпје има овај манускрипт неколико отступака. Тако н. пр. послије десет заповиједи налази се петнаест редака, којих нема у нашој Библијн. Рукопис се данас налази у Каиру.