Источник

Стр. 108

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 7.

његова, али ријечи оца и матере памтиће и пута, којег су му они домаћим васпитањем одредили, држаће се, нити ће га са њега одвратити икакве грјеише и пролазне насладе, нити пак страх од мржње овога свијета, јер је написано да „кад научиш дијете према путу, којим ће ићи, неће отступити од њега, ни кад остари". (Прич. 22, 6). Такво васпитање сачувало је Јосифа на путу вјерности и по штења према господару свом, Пентефрију, и у награду за такво васпитање подпгао га је Господ из дубине тавпице до впсине царскога доглавника. Таквом васпитању има да се зафали челичиост карактера у једнога Мојсиј-1, кога ии сва мудрост египатска, нити с 1в сјчј у двору силнога Фараона не могаше пољул.ати у вјери у Бога и у љубави ка потиштеном народу свом. Такво васгштање оплеменило је срце у Давида, да се не свети свом непријатељу, Саулу, када му се светнти могао. Тако је васпитан за неустрашииога исповједннка вјере у Бога пророк Дапило, и три младића у Вавилону, тако је васпнтлла Соломопп, мати Макавеја дјецу своју, тако Антуса красоту цркве: Јована Златоустога, Нона Григорија, а Еводија Пантелејмона; тако је васпитан и први светитељ п просветитељ српски: Сава Немањић, н толики други свјетилници цркве. Тако васпитавајмо и ми подмладак наш, одзивијући се закону Божијем и познву Христову: пустите дјецу к мени. Полазећи у васгштавању од Бога, проведимо дјецу духом кроз цио свијет, научимо их да љубе светиње народа свога, па доведимо их кроз цркву опет Господу. И Спаситељ, коме смо се данас по благодати Духа светога овдје па сусрет сабрали, благословиће нас, те ће са Цвијетима и Васкрсом, васкрснути и процнјетати свака Богу угодна и људству корисна врлина у народу нашем српском. Амин!

Кратак преглед црквено-ишолског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Ускршња свечаност у Сарајеву. Како је први дан Ускрса по подне било неугодпо вријеме, то је уобичајена ускршња литија изостала. Вечерњи, коју је као и јутрењу и св. литугију Његово Високопреосв. господин АЕ и Митрополит Нгисолај отслужио, присуствовали су преузвишени грађанскн доглавник г. барон Кучера, затијем фелдмаршаллајтнапт преузвишени г. Еонте-Корти, генералмајор ЦвјетиНанин, врховн војничких и грађанских власти п многи српско-православнп свијет обојега спола. Од стране богословског училишта у Рељеву био је приеутан впреч. госп. ректор и протојереј Милош ЛалиЛ са десетак питомаца, који су и