Источник

источник

Стр. 99

Исповиједање св. апостола Петра. Ив. Перовв. ГЈревео Алекс. Шивановић. (Осијек.) (Мат. 16, 13—20; Марк. 8, 27—30 ; Лука 9, 18—21). (Наотавак.) Ориген 1 ), Тертулијан 2 ), Кипријан 3 ) и св. Епифаније 4 ) под каменом или стпјеном (Штра) разумпјевају самог ап. Петра. којп је исповједпо Исуса Христа Сином Божјпм. То мпшљење примају и многи од нових тумача 5 ), који налазе основа, да се Петар може назватч стијеном његовом лнчном позпву п оном значију, којп му је суђено било да заузме касније у цркви Христовој, у његовој апостолској дјелатностп. као што се она јавила у историји. Петра морамо сматрати стијеном. по том мишљрњу, не као Симона, обпчног човјека, који је по својој ј природи био ограничен и слаб, већ као удостојеног божанског откривења. као орган тога откривења, прлог исповједника и свједока Хрисговог. Еао обичан човјек Петар не само да није могао бити назван стијеном, већ је као такав неспособан бпо и да буде раденик у цркви Христовој (Мат. 16, 22). Касније ап. Петар и ступа у цркви Христовој као стпјена, на којој је сазпдана Христоиа цјжва: он први свједочи о Хрпсгу у дан Педесетнпце (Дј. ап. гл. 2.), први утврђује хришћанство у Самарнјп (Дј. ап. гл. 8), првп проповпједа језпннпцима (Дј. ап. гл. 10). Ниједног апостола — ако узмемо на ум ту Петрову дјелатност, његов позив п значај — пе можемо назвати стпјеном у том смнслу, у каквом је назван етијеном Петар; нико други није могао бити назван у том смпслу представнпком апосгола, само Петар 6 ). Но оригинални текст јеванђеоскпх ријочи не даје основа ни да со то мишљење усвоји као истинито. Да је Христос под стијеном разумпјевао Петра, кога је мало прије тога назвао каменом (Шхро?), то би Он и у изразу: на овом камену Лу сазидати цркву Своју употријебио 1 ) 1п ер181. ас1 Котап. I. V. р. 10: зирег Шит (Ре1гит) уе1и{ зирег 1еггат ЉпбагеШг есо!ез!а. 2 ) 1)с ргаезегЈрЈ. а<1уег8. ћаегез. с. 22: Еа1иИ аНфпг!, ре1гит аес11бсап11ае есс1езЈае РеЈгат (1104ит, е1с. 3 ) Ерм1. 71. аЗ. (јиш1: Ре1гив, ((иет рптит Зот1пи8 е1е»и, е4 зирег (Јиет ае(1Шоау11 есс1е. 81ат 8113111. *) Тиор. св. Отцовт,, Москва, 1884, т. 52, стр. 23. 5 ) О^ћаивеп, В!1>1. Соттеп! I, стр. 522; Меуег: КА. ехе§. Папс1ђ. ић. Куаи^. МаИв. стр. 355; Бајниаг у цитиравом чланку; Ланге рачуна међу тумаче, који примају со мишл.ен.е, като шке: Лаунаја, Ду-Пина и новије протестанге: БеренФелза, ПфаФа, Ненгла и Крузија. Вид. Тћео1. — ћотЦ. В1ћеНуегк с1е8 Nо/. ТехЈ., отр. 237. ®) ОЈкћаивеп, Шћ1. СоттеШ. I., сгр 521 ; ср. Бајшлагов цитиранв чланак.

/