Источник

Стр. 130

И С Т 0 ч н и к

средница у освећењу људи божаиском благодаћу. Истина у бесједи Господњој о брату који гријеши (Мат. 18, 15—20) црква се представља као да већ постоји, али то значи само, да се Господ Својим духом преноси у оно вријеме, кад ће она бити основана; Он је њу представио основаном, — њу, у којој ће Он вјечно пребивати невидљиво и духовно (Мат. 18, 20). Њеки од протестантских коментатора 1 ) радм тога, што је ријеч еххХ^аса употребљена у бесједама Христовим само двапут, држе, да је она касније унесена у јеванђеоеки текст, —- у оно вријеме, кад је историјски већ била утврђена и избила идеја о цркви, но да сам Исус Христос није мислио оснивати цркве и да Му је идеја о цркви уопће била страна. Та претпоставка је самовољна. Ријеч ехх\у}<з{а употребљава се већ у старозавјетним књигама св. Писма (Втор. 18, 16; 23 1 — 13; 21, 8) 2 ) за означење скупа богоизбраног народа израиљског и уопће израиљског друштва, које стајагпе у савезу с Јеховом. Црквп, сазданој на исповпједању и вјери ап. Петра, обећао је Господ да ће дати такву силу и крјепоет, да ће је учинити тако тврдом и непоколебпвом, да јој нп врата адовска неКе одољети (у.а.1 тсбХа: абои об хатсахиаоисс аихг^). Под адовским вратима се разумпјева сила цркви непријатељска, непрпјатељи њени, што се види и из саме сликовите бесједе Спаситељеве, 3 ) по шта ваља разумијевати под цркви непријатељском силом —- у томе се мишљења тумача разилазе. Оци и учитељи црквени, разумијевајући под адом тамницу одбачених духова и сатапино царство, тумаче ту изреку Росподњу у том смислу, да никаква злобна усил>авања ђаволска неће бити у стању уништити цркву Христову. Т>аво ће дизати хулитеље и гонитеље против цркве Христове, јеретике међу њеним члановима, али ће они бити немоћни према њој, неће јпј моћи ништа нахудити 4 ). То тумачење примају и многи од нових тумача 5 ), но њеки га одбацују у мисли, да је Роспод говорио о побједи црквиној не над ђаволом, већ над смрћу. Тако Ланге тврди, да је у бпблијском језпку ад у правом

4 ) уМ . ВеубсШа^: цитирани му чланак.

2 ) КеП: Сотшеп!; и1). Еуап^. Маић. стр 350.

8 ) Слика је узета од врата јеврејског града, која се састојала из чврстих довратака са бакарним и жељезним бравама и била утвј.ђена кулама. Пред тим вратима се скупљао варод на вијећање о својим пословима, на суд и расправе. На тај начин су градска врата изрчжавала материјалну и моралну силу, и као символ тога су она упот* ебљена и у бесједи Снаситељевој. У1<1 ЛУ1пег : ВИ)1Ј8сће8 Ееа1лубг1ег1шсћ ; Еехргп^, 1884 ; св. 2, стр. 016.

4 ) ЕпиФаније, Твор. св. ОтцевЂ, Москва 1884, т. 52, стр. 23 и 24; ТеоФилакт : Толков, на Еванг. Матеел, стр. 286; Зигабен: Толков. на Евавг. Мате. стр. 249.

б ) Н. пр„ Еразмо Ротердамски, ЈГутер, Беза, Калвин, Каловије, Малдонат, Михаелис и др. Види ј Меуега: КгИ;. ехе§\ НапсИз. иђ. Еуап^. МаМћ. сгр. 355. Миндер објашњава израз враша адска пеТхв јој сдољсти у том смислу, да ће црква бити непоколебива при свим мукама, кроз које ће апостоли доћи до смртних врата. Види 1лпћег: 2е118сћгИ1;, 1862, стр. 621.