Источник

Бр. 9.

ИСТОЧНИК

Стр. 131

смислу не царство Јјаволово, већ царство смрти. Исус Христос га представља сликовито, као чврст замак с вратима, као што се он чешће изображава у старозавјетним свећеним књигама (Пјесма пјес. б, 6: Јова 38, 17; Ис. 38, 10; Псал. 9, 14; Прем, 16, 13). Злобна сила у вратб, тога замка пзражава се у том, што се она широм отварају, да прогутају Христа, ап. Петра, друге апостоле и сву цркву, а преко мученичке смрти; но адска врата не само да неће достићи те своје сврхе, већ ће сама бити разрушена: Христос ће уништити смртну влнст (Ис. 25, 8; Ос. 13, 14; I. Кор. 15, 15). Што је Христос говорио о борби с царством зла и о побједи над њим, то је, по мишљењу Лангеову, појмљиво само по себи, но та мисао није овдје главна, већ мисао о побједи живота над смрћу, царства васкрсења над разбојничким господством подземног сввјета 1 ). По Мајеру Исус Христос је ријечима врата адовска неКе јој одољети (неће имати моћи против ње) означио постојанство цркве у том смислу, што ће тврда врата адова, која не даду напоље из ада, при другом доласку Христовом бити разрушена, а заједно с тим ће душе умрлих изаћи из подземнога свијета на васкрсење и оправдање (I. Кор. 15, 15) и пошљедњп непријатељ — смрт (која одводи душе у подземну тамницу) биће побије^ен 3 ) (Т. Кор. 15, 26). Слично томе суди и Кчјл тврдећи, да је Христос хтио рећи, да се врата адова, неће моћи дуже вријеме борити са крјепошћу и силом црквином, да ће ад изгубити своју снагу и повратити оне мртве, које држи у ропству 3 ). По мишљењу Олсхаузенову обећање Хрие.тово је имало само тај смисао, да црква неће умријети и неће бити уништена до другог ЕБеговог доласка 4 ). И Бајшлаг разумијева под адским вратима не врата ђаволова царства, већ врата смртна. Царство смрти, вели он, представља се у бесједи Христовој као тврд замак или кула са јаким вратима, која гутају све што је земаљско „побије^ују све што је земаљско", — т. ј. све што је земаљско подлежи смрти, уништава се. Но црква Христова нема удјела са судбином земаљских твари; она неће никад погинути нити ће је нестати, јер у њој ,лјелују и њом управљају вјечне силе. Црква ће бити носиоцем небескога царства, царства Божјега, које ће постојати вјечно 5 ). г ) Тћео1.-ћотП. Вјће1\у. О. N. Т. I. стр. 238. 2 ) КгЦ.-ехе;>'. НапДћ. ић. (1. Еуап§'. Мамћ. стр. 355. 3 ) Ссттеп!;. ић. (3. Еуап^. МаМћ. стр. 351. 4 ) В1ћ1. Соттеп! I. стр. 250. прим. 2 Витихен без довољнога оенова тумачи ту изроку тако, да ће црква преживјети и други долазак Хриетов и по томе да она никако неће бити у аду. Вид. Јаћгћ. <■. (ЈеиЈбеће Тћео1о§. 1862, стр. 363. 6 ) Цитирани његов чланак у „Ееуие 1п(:егпак. Тћео1о§1е". Ветштајн аиХУЈЈ односи на Петра (таиттј Т"(ј ПоТра) а не на цркву (гххХгјС^а^) И тумачи ту Господњу изреку овако: сит т сНвсптеп уНае уеп1игит, вес 4атеп ео аћзЈеггШит т." Но такво схваћање не одговара јеванђесском причању. — ■ ; ; _ (Наставиће се.)