Источник

И С Т 0 ч н и к

Христове двије родословне таблице. (Матеј I, 1—17; Лука III, 23 — 38). — П. Дидон. ГГревео Никола Теодоровић, парох. (Наставак.) Разлика између те двије генеалошке таблице бјеше предмет распре већ првих вијекова. Колика је вриједност ова два документа? Не противрјечели они једно другом? Ако је прва тачна, како може бити тачна она друга? Или обратно, ако је друга тачна, зар није онда прва погрјешна? Оци, црквени учителзН, хришћански тумачи текста усвојнше и једну и другу и покушаше да их доведу у сагласност. Држали су се највише два спстема: један је полазио отуд, да су обје генеалошке таблице Јосифове; други пак да је прва Јосифова а друга Маријина. Први тумаче разлике ослањајући се на левират (V. Мојс 25, 5; Марко 12, 19). Заиста знамо, да је овај закон левиратски налагао брату да узме удовицу умрлога брата свога, који је остао без дјеце, и то тако да прворођени нагпл>еђује и име и имање покојиога. Ова дужност може да пређе и па даљег ког рођака. По овом закону може човјек имати два оца: једног природног и једног по закопима, те по томе и двије родссловне гране: једну природну, другу по законима. Матејева генеалошка таблица износи нам природно поријекло Јосифово, јер је он заиста био син Јаковљев. Лучина генеалошка таблица показује нам поријекло Јосифово по законима, јер је његов отац у смислу левиратског закона био Илије (тоО ТШ); почевшп од Јакова и Илија не слажу се те две таблице све до Зоровавеља и Салатила. Овај пошљедњи по левпратском закону дао је Јосифу два оца: једног по закону Јехонију, другог по природи Нирију; овдје се обје генеалогије разилазе да се Соломоп и Натан у Давнду онет састану. Ако претпоставимо, да се једна генеалошка грана код Матеја тиче Јосифа, а друга код Луке Марије, онда тешкоће отпадпју саме по себи; то су онда двије различне гране и онда није нужно трудити се да се доведу у сагласност. Једина је незгода код ове претпоставке, што' вели, да је Јосиф ин Илијпн тоО С ЕШ. Доста је, ако чнтамо текст са једном оградом, јер