Источник

Стр. 136

ИСТОЧНИК

Бр. 9.

љубимац — ученик Христов Јован имамо тако многе и јаке доказе, као ни за једну другу књигу новога завјета. Кад Игњатије Антиохијски пише филипљанској цркви: „св. дух не лута, јер зна, од куда долази и куда иде", то он очевидно претпоставља, да је његовим слушаоцима добро познато мјесто из Јована 3, 8: ид Н јже х ош , етгк лишет г к, и глагк его слушиши , но не к'кси, К5к8д8 ирирдитт^ и кл.мад идстт*." Кад даље исти апостолски ученик пише: „Христос је првосвештеник, јер је Он — двер Очева", овзј израз не би имао смисла за његове читаоце, кад они не би као и он сам знали за таково, фигурално име за Христа из Јована 10, 7, гђе сам Господ о себи говори: „Љт* ес<ин дкерк а , вц<ш г к". На трећем мјесту св. Игњатије очито има на уму ријечи Христове, које је рекао у Капернауму, а које су записане код Јована 6, 32—35, кад каже: ,.ја тежим за хљебом небесним, хљебом живота, који је тијело Христово, и ж°дан сам божанскога пића, које је крв Христова." •—- Дјела Јустина мученика откривају у њему човјека, пунога мисли и изрека из јеванђеља Јованова. Карактерне јеванђеоске термине, који се налазе само код Јована особито о Ис. Христу као живој води, једнородном, ваплоћеној Ријечи Вожијој, о препоро|;ењу и т. сл. налазимо и код Јустина. Мјесто из Јована 3. 3—5, „алжна, алшнн гик* тев4', дш,е кто не родитсА сшше " Јустин наводи дословце и говори, да се Христос у „записима апостолским" називље „једнородним". Под изразом „Записи апостолски" он разумијева јеванђеља, јер на другом мјесту јеванђеља називље записима. Ов^е Јустин разумијева управ јеван1јеље Јованово, јер се само у овоме јеван^ељу Господ називље „једнородним." — Оавремено Јустину писмо Диогнету пуно је од части парафразираних мјеста из јеван^еља Јовановога. — У најновије вријеме нашло се још и писмо Мелитона Сардичкога (око 150. г.), у коме се послије уводних ријечи: „Христос говори у јеванђељу" наводи из Јована 6, 54; 12, 24; 15, 5 и др. На пошљетку Иринеј епископ Лионски у својих десет књига против јеретика, написаних осамдесетих година другога вијека, наводи до осамдесет мјеста из јеван^еља Јовановога. (Наотавиће ое.)

Бесједа на Ускрс, „Со [ТК1.ИМ оупокон, ХрТ(, дУши ткои^-к, НД^ЖЕ Н^СГћ кол-бзнк, НИ П5ЧЛ.1К, НИ КОЗДНрПШ, но жи^нк Е(ЗК0И(ЧН(1А." Чудите се, свакако, љуб. моји, необичном почетку данашње моје поуке; а чудећи се, можда би ми рећи, можда би ме запитати