Источник

Бр. 9.

И С. Т 0 Ч Н И К

Стр. 137

тјели: „За што, оче, ако Бога знадеш, за што нас на данашњи великих и свети дан растужујеш и жалостиш? За што баш данас, када нас наша св. мати, црква православна позива, да се „радујемо и веселимо", за што нам ти баш данас спомињеш, баш данас наводиш ту пјеему жалосницу, ту тужбалицу ? Јест, за што то и тако чиниш, а не само без големе невоље, него баш и без икаква узрока, јер пред тобом није ни тешки болник, а камо ли смртник ? Не, љуб. моји, нисам ја рад жалостити вас никад, а најмање на данашњи свети празник, весели и радосни дан; баш на против, ја бих желио и волио, да вас ако икад, а оно бар данас разведрим и развеселим. — А што сам ја хтио, да баш данашњу поуку своју започнем том добро познатом пјесмом црквеном, узрок је тај, што то није тужбалица, није пјесма жалосница, него је то пјесма, којом св. наша мати, црква православна, нашу тугу блажи, жалост утишава, и то баш онда, када нам при вјечном растанку са нашим милима и рођенима очи сузе лију, уста наричу, када нам се срце стеже, а душа плаче. Да пак наведена пјесма црквена није тужбалица, ннје ијесма жалосница; те да сам ја баш данашњу поуку своју том пјесмом врло згодно започети могао, свједочи то, што она стоји некако у свези са данашњом, свакако, веселом и радосном пјесмом: „ХЈггогн воскрее из г к лкрткк1\- г к, сл!ерт'/к> слиртк поправт*, и сВш^.ит*. во гров-ћхт*. животтх дарокав г ћ." - Пј есма „(го ст млш оупокои" пјесму „Хртост* воскрсе" допуњује, разјашњује; јер у пјесми „Хртоск коскрсе" каже се, да нам је „Христос живот даровао", а пјесма „Со стмлш оупокои" опет нам каже, какав нам је то живот „Христос даровао" ; или још боље и јаснпје, та нам пјесма каже и разјашњује: шта је управо живот? Кад бих вас, љуб. моји, запитао: шта је то живот? уверен сам, да би ми на то питање одговорили исто онако, како је на њега одговорила и св. наша мати црква православна; рекли би свакако да је живот оно стање човјека „ид^кже н-кстк Еол г кзнц нн печллћ, ни возди\ан'|>"; јер то је бар јаено, то је несумњиво. да „болест, жалост и уздисање" живот није, живот бити не може. Па сад кад смо чули, па и сами пресудили, шта је живот? да видимо, има ли живота т. ј. има ли тога и каквога живота овдје на земљи, на овом свијету. Узмимо прво болест. Има ли данас, или је ли икада на цијелој земљи, на бијеломе свијету било човјека, који је цио свој вијек провео, а да за болест знао није? има ли, или је ли било човјека, који је цио пут живота, од колијевке до гроба прешао, а да га никад ни „глава забољела није" ?