Источник

Стр. 190

ИСТОЧНИК

Б Р . 12.

као посредници између Бога и људи; па зар би смио да небеског заштитника свога увриједиш ? Не ружи никад ни скијеће, јер она ће ти души, кад те самрт снађе, пут ка Богу освијетлити; а ко не би желио да му душа дверн рајске на^е? Не ружи сунца, ни свјетила небеских, јер их је Бог створио; они те грију, они ти свијетле; не ружи ништа, што је на небу, нити што је на земљи; нити што је под земљом, нити што недогледна пучина морска скрива, јер све је то Бог премудрошћу дивно саздао, и све што је на земаљском шару, твојој управи, човјече предао. Па за толика добра и за толику љубав, за толику част буди човјече Богу захвалан. Захвалност своју исказуј тијем што ћеш цијелим животом својим да ревнујеш за славу Божију. А да разноврсном искушењу не би подлегао, моли се често са псалмопјевцем: „постави Росподе стражу код ^езика мојега, чувај врата уста мојих; не дај срцу мојему да застрани на зле помисли, да чини дјела безбожна." (Пс. 141, 3, 4). Амин. . Огласи, К броју 106 474/1. 1—2 1Е?а,спЕЕС гкатЗе^хаја. У сјеменишту источно-православног богословског училишта у Рељеву упражњено је више питомачких мјеста, која ће се попунити почетком школсгсе године 1903./04. Питомци добивају у сјеменишту бесплатан стан, храну, одијело и наставу у богословским предметима, осим тога свршетком школске године примјеран путни трошак за одлазак својијем домовима преко фернја. За попуњење овијех упражњенијех питомачгсих мјеста расписује се овијем натјечај са додатком, да на то односеће се молбенице управити ваља надлежном епархијском митрополиту до најз^д 28. јула (10. аугуста) тек. год. Молитељи морају да докажу: 1 Крснијем листим, да су источно-православне вјере. 2. Школском свједоџбом, да су са добријем успјехом свршили осам разреда велике гимназије, односно, ако такових молитеља не би било, да су најмање свршили са добријем успјехом 6 разреда велике гимназије у Босни и Херцеговини, одиосно у подручју аустро-угарске монархије. 3. Свједочанством надлежне политичке области, да су припадници Босне и Херцеговиие и да су беспријекорног понашања и неожењени. 4. Лијечничком свједоџбом, да су тјелесно и умно потпуно здрави. У Сарајеву, 29. (16.) јуна 1903. Земаљска влада за Босну и Херцеговину.