Источник

Бр. 12.

ИСТОЧНИК

Стр. 191

К рб. 106.475/1. 1—2 Распис иа/гје^аоа,. Почетком школске године 1903./04. подијелиће се неколико штипендија по 400 К онијем ученицима гимназије у Сарајеву, Д. Тузли и Мостару, који су вољни по свршеним гимназијским наукама посветити се свештеничком сталежу и у ту сврху ступити у источноправославно богословско училигнте у Рељеву. Онај који једну од тијех штипендија добити жели, имаде своју са крснијем листом, задњом школском свједоџбом, лијечничком свједоџбом и обвезницом (реверзом), да ће по свршеним гимназијским наукама ступити у рељевско богословско училиште, а у противном случају добивену штипендију земаљској влади у цијелости повратити — обложену молбеницу до најзад 22. јуна (5. јула) тек. г. дотичној котарској области поднијети. Обвезницу пмаде осим дотичног молитеља супотписати и његов отац, односно судбено постављени старатељ (тутор), а мора иста и судбепо легализована бити. На молбевице без реверза не ће се обзир узети. Сарајево, 29. (16.) јуна 1903. Земаљска влада за Босну и Херцеговину.

Управа српско-православославног манастира Озрена. Број 40. 1 — 2. ГЕЗГепгјетгао. На темељу наредбп високодостојне АЕ. и Митрополије Зворничко-Тузланске, од 11. јуна 1903., број 499, расписује се овим натјечај на упражњено учитељско мјесто при српско-православној основној школи у манастиру Озрену, котар Грачаница (5 километара од жељезничке станице Восанско Г1етрово-село), — са годишњом платом од 1000 круна, станом — једна соба у манастирској згради и огријевомДужност изабраног учитеља је ова: 1. обучавати ученике у сва четири разреда у прописаним предметима и црквеном појању; 2. у цркви редовно и тачно сваке недјеље и празника појање за пјевницом и дјецом обдржавати; 3. дјецу што више у пољопривреди, баштованству и воћарству поучавати, и 4. перо водити при одборским сједницама, а по могућности и у манастирској канцеларији. Ко ово мјесто добити жели, нека се манастирској управи пријави најдаље до Преображења (6. августа) о. г. са молбом и прилозима: 1. да је Србин православне вјере; 2. да је свршио богословију или препарандију; 3. да је вјешт црквеном појању и правилу; 4. свједочбом религиозно-моралног и политичког владања, а старији учитељи и свједочбом о свом пошљедном службовању и 5. да је неожењен.