Источник
1
Стр. 204
источник
Бр. 13.
гација кардинала, који имају да учине нужне припреме за избор. У првој, пошто се ирочитају буле које се односе на папу, кардинал камерленго разбија печате У осталима чине се припреме за конклав. Десетог. а најдуље дванаестог дана послије папине смрти, цио кардиналски колегијум уђе у конклав, све двоје по двоје, пјевајући: Уеш сгеа(;ог зрш^из. С њима уђе у конклав и потребан број слугу, конклав је латинска ријеч и означава управо оно мјесто или простор, у који се кардинали скупљају да бирају папу. Ушљед тога и сам тај скуп кардиналски назват је конклав. Према одредбама о начину бирања папе, које је одредбе донио папа Григорије X. на лнонском црквеном сабору г. 1274., конклав се морао састојати из једне собе без зидова, који би је дијелили, без завјеса н морао је имати једна једнна врата, која би се пошто кардинали уђу, добро чувала. Кроз један нрозор додавало се скупу потребно јело, и кардинали из ове собе нијесу смјели дотле на поље излазити, докле год не би папу изабрали. Пошто се конклав држп у Ватикану, то су на галеријама Ватикана за свака два кардинала подигли читав низ малих ћелија. Једино приликом избора Лава ХП. у годиии 1823. скупили су се кардинали у палати на Монтекавалу. Првога дана у вече, кад кардинали уђу у конклав, сва она лица, која не спадају у њихов ред, морају изаћи напоље. Сјутра дан један одбор, кога бирају кардинали, даје кроз прозор на вратима аудијенције страним посланицима и варошким изасланицима. Ако бива избор у Ватикану, онда се кардинали двапут дневно скупљају да бирају папу. Избор се вргпи или акламацијом, компромисом или пак затвореним гласаницама (гласачким листићима). У овом пошљедњем случају потребне су за избор папе две трећине гласова присутних кандидата. Нема ли иотребан број гласова, онда се гласанице у одређени час снале номјешане са мокрим сјеном у једном нарочито за то одређеном, камину, и плави дим. који тада излази из димњака, знак је, да се у избору ннје дошло ни до каква резултата. Је ли се пак избор извршио онда се те гласанице саме без примјесе сјена спале, те тада бјелп дим којн из димњака излази објављује свијету да је избор извршен. За папу се може бирати свако лице, односно сваки одрасли католнк мушкога спола. Чак су п лајици неколико пута поста.јалп папе. Но од 1378. г. папа је непрестано биран између кардинала, а од времена папе Адријана VI. (1522.) свакад су за папе бирани Талијани. Пошто се изврши избор, изабрани каже име, којим ће се као папа звати; иотом се обуче у орнат папски и за тијем даде први благослов кардиналском колегијуму. За овијем прими нодворења од свих кардинала, а кардинал камерленго преда му рибарски прстен (апшЛиз р13са(опз). То је једап мали печат, који папски секретари ударају од 13. вијека на бреве. На том печату стоји папино име и насликан је св. Петар, како у чамцу извлачи мрежу рибарску. Послије папине смрти камерленго разбије овај његов печат. Када је нови папа примио рибарски прстен онда првп кардинал ђакон положи заклетву послушности, те одмах похпта на велику ложу (6гап1о<™-]а) цркве св. Петра, да народу огласи избор. За тијем се папа у пратњи свих кардинала однесе у цркву св. Петра, гдје уз пјевање Те Т)оит 1аис1атиз прима од кардинала адорације (т. ј. љубе га у ноге и у руке), а он сам даје им пољубац мира. На завршетку подијели он народу благослов апостолски, затијем скине паиски орнат, те га онда пренесу његове собе. Папско освећење и интронисација пак бива или на сам дан избора или одмах сјутрашњег дана.