Источник

Бр. 13.

источник

Стр. 205

Читу л а.

Дана 19. маја 1903. г. послије дугог и тешког боловања преселио се у вјечност јереј Миладин Глушац, свештеник Хадровачки. у котару Санскимост. Покојник је рођен у истој парохији у селу Слатини године 1835; родитељи су му били тежаци. прва наука његова била је буквар и часловац, а послије довршн основну школу у селу Јесеници код Крупе. Пошто је свршио основну школу оде у Сарајево, те буде пронзведен за ђакона 13. јануара 1863. а за свештеника сутрадан на св. Саву од Митрополита Игњатије, у старој сарајевској цркви, те му одма би повјерена парохија хадровачка, на којој је вијерно служио свој народ пуних 40 година. За вријеме устанка 1876. год. покојник је заузимао видно мјесто међу усташима. Иза себе оставља доста велику породику, 4 сина и 3 кћери. Бог да те прости и помилује добри оче Миладине!

!

Јавне захвалности. Честити Србин и добри хришћанин Гавран Ивић, тежак из Поповића даровао је у парохијалну цркву у Вагану: Двије литије у вриједности: 360 круна. - Једно звоно у вриједности: 400 круна и још у готовом новцу: 100 круна. Бог му дао дуг живот, здравље и весеље, на њега се и друга браћа Срби угледали. Из звања срп.-прав. парохије вагањске, 15. јуна 1903. Мих. Т. Антонијевић, свештеник.

Браћа Рпза-бег и Фуат-бег Хаџи Али-Пашићи из Брезовапоља, испуњавајући обећање свога покојног оца Рифат-бега, извољели су на 22. маја (4. јуна) о. г. као поклон грунтовно превести на српско-православну црквену опћину у Пиперцима око 36 дунума земље, на коме земљишту је још за живота и по одобрењу њихова оца црква подигнута била, али се земљиште није могло због болести и смрти оца им до сада превести. Поводом тим сматра потписани за своју дужност, да. горе наведенима у име народа своје парохије своју захвалу јавним путем изрече! Пиперци 1./14. јуна 1903. За срп.-правосл. цркв. опћину: 'Борђе Свитлић, парох.

Димитрија Аничић прозвани »Рус«, у својој 50. год. овдје 7. јуна 1903. преселио се у вјечност и на смртном часу даровао је у овдашњу срп.-правосл. цркву 394 круне. Покојник рођен је у Раткову, кључком котару, и прије 15 год. дошао је у Кључ, није се никад женио, био је пука сирота; али је био благонараван, иобожан, истинит , повјерљив и трезвен; те због својнх тих врлина био је као члан породице у свачију кућу у мјесту примљен, угошћен и поможен.

/ /