Источник

Стр. 216

И С Т 0 ч н и к

Бр. 14.

— Ми немамо цара осим ћесара!. . — Нека умре Исус!.. — Распни Га!.. »Распни Га... Тако ми дива, ви би фарисеји и мене разапели, јер се кадим тамјаном! И самога ћесара ви би садукеји разапели, кад би имали власт. Па још и то! Тхесар воли печене магаретине са сосом! Ви би свакога убили, ко једе свињетине, ви хасидими! — премишљаше Пилат, а пред очима му се све више и више дизала бура и до ушију допирале незаглушиве грдње на Христа — Распни Исуса, јер се називље Месијом! — Син дрводељин, па да се издаје за сина Давидова! — Варалица! — Исус, веле, чини чудеса; ха, ха! — Нека умре! — Месија ће доћи, кад Јерусалим буде сав од кипариса, кедра и злата: кад се буде блистао у драгом камењу; кад настане вјечна субота! А зар је сад субота? Ах, јао, јао!... — Ја ћу Га пустити, — рекне Пилат. — Ако Га пустиш, нијеси пријатељ ћесарев! — повикаше садукеји. Њима потврдише бјесомучници: — Сваки, који се гради царем, противник је ћесарев! Пилат учини пошљедњи напор: — Ево цар ваш! Руља се помаче ближе. У тај час могла је да почини ужас!... И Пилат задрхта од страха. Погледа на фарисеја Никодима. који не спушташе очију са Христа, на којима се блистаху чисте сузе као роса у Идумејском пољу. — Распни Га!... Пилат се ухвати за врелу главу. »Шта да радим?« И тихо проговори: — Воде. Донесоше му воде. — Ја нијесам крпв у крви овога ираведника. Вп ћете видјети. И Пилат уми руке. Руља стаде ликовати. Као ван себе римски прокуратор побјеже у преторију. Не знађаше ни сам, гато да ради, куда да крене. Ненгго му пало тешко на срце; мозак му се узмути и као неки тајни глас стаде га корити. Стаде буљити око себе. Чудан му дође и смијех и нлач. Пред њим се указа подземно царство са свијем својијем мрачнијем и злијем силама. — Понције! Пилат се стресе.. Преда њ стале жена му Ливија, врло красна жена у златној туници. Црне очи јој још сузне. — Ливија, јеси лн ти то ? Ливија у очајању стаде ломити руке. — Понције, Понције — кроз плач му поче говорпти: - ПГга си урадио? Зар ти нијесам казивала како сам у сну много пострадала за Исуса, кога називљу Христом? Зар те нијесам молила, да не чиниш зла томе праведнику?!