Источник

Бр. 16.

И С Т 0 Ч Н И К

Стр. 243

Српско-правосл. митропол. Консисторија Бањалучко-бихаћка. Број 1086. ех 1903. Свима протопрезвитерским и путем ових и свима парохијским звањима. Консисторијалним окружницама од 15. јуна 1898. бр. 1621. и од 9. априла 1899. бр. 1100. саопштена је свештенству подручном односна наредба високе земаљске владе за Босну и Херцеговину, од 20. марта 1898. број 34.150/1., према којој између осталог несмије подручно свештенство вјенчати ниједног припадника Хрватске и Славоније, док се исти не искаже цертификатом своје завичајне (Хрватско-славонске) политичке власти I. молбе о томе, да је он способан у брак ступити односно, да његовом вјенчању с политичке односно војничке стране никакве сметње на путу не стоје. Гласом односне пријаве високе земаљске владе за Босну и Херцеговину, саопгптене овамо дописом високоисте од 5./18. јула 1903. број 81445./1. десило се је досад ипак много случајева, у којима је подручно свештенство, при склапању бракова припадника Хрватске и Славоније горе споменути опрез са свим из вида испустило, услијед чега су настајале често силне неприлике и за дотичне странке и за дотичне свештенике, будући ни један Хрватско славонски припадник не смије бити вјенчан прије него је удовољио односним прописима и захтјевима обранбеног закоеа, који за тамошње припаднике у кријепости постоји, због чега је и наре^ено да странка допринесе горе споменути цертификат, у ком ће завичајна политична власт њезина већ истављањем тога цертификата посвједочити, да нема за дотичну странку са гледишта испуњења њезине војничке дужностн никакве запријеке, да она вјенчана бити може. Упозорује се стога подручно свештенство и овом приликом и у интересу своме и у интересу дотичних странака на строго и неотпустиво обдржавање горе споменутог наређења у овој ствари. А да би свештенство било на чисто у овој ствари и с питањем, које су странке припадница Хрватске и Славоније, саопштава му се знања и равнања ради, да међу такове припаднике спадају не само сви они досељеници из Хрватске и Славоније, који се још налазе у држављанској односно завичајној свези тамошњој, односно који макар да пребивају трајно у Босни, нијесу још примљени у земаљско припадништво Босне и Херцеговине, већ и сва законита дјеца такових досељеника, макар она била рођена у Босни иза досељења њихових родитеља у Босну. У ствари можебитне сумње у овој ствари, има се