Источник

/ Стр. 244

ИСТО Ч Н И К

Бр. 15.

сваки свештеник обавијестити код надлежне политичне власти I. модбе о томе, да ли се извјесно лице, које би требало вјенчати има сматрати прииадником Хрватске и Славоније или ирипадннком Восне и Херцеговине, Иа консисторијалне сједннце, у Бањалуци, 12./25. августа 1903 Митрополит: Евгеније. ! ј НЕЗБАНИ т -ШО. ТПта вели беспристрасна историјска критика о садрЉају каноничких јеванђеља; да ли је то фактички историја или бајка? (Наставак.) Колико је самокол.ан поступак љихов са производима старе хришћанске литературе, што тендециозно преносе постанак наших јеванђеља у вијек, који слиједи иза апостЈЛСкога, у намјери да докажу, да су она производ непознатих лица, која су бајаги живила кашње апостолскога доба, види се јасно већ из несталности и несугласности, које богослови невјерства на видик износе, кад хоће тачно и позитивно да опредјеле фактички по шиховом мњењу постанак нагаих јеванђеља. Тако Штраус у своме тврђењу, као да су бајаги наша јеван^еља појавила се кашње апоетолскога доба. користио се најранијим резултатима негативне критике наших јеванђеља; но те резултате давно је већ одбацила као слабе и сама критика, а били су послије тога често ирерађивани и мијењати. При томе је знаменита ова појава у дјелима негативне критике јеванђеља: што се даље простирало доба и што је дубље улазила негативна критика у историчко оцјењивање наших јеванђеља, то је све више и више била ириморавана, да приближи вријеме њиховога постанка вијеку апостолском! Тако сам Ваур, учитељ Штраусов, из почетка је држао. да се јеванђеље Матејево појавило изме^у 130—134 године; за тим је прешао на год. 115 и на пошљетку је утврдио, да је то јеванђеље постало ме"ђу 100. и 105. год. Други критичари истога правца допуштају, да се јеван^еље Матејево појавило још раније н. пр. по Кестлину то јеванђеље, барем главним еадржајем својим, а по Хингелфелду (најбољем ученику Бауровом) читавим садањим садржајем, морало је бити написано свакако при]е 80. године; док ме|>у тим по Холцману и Кајму постанак наше