Источник

Бр. 16.

Стр. 247

Ријеч п ри уласку у иарохију. Говорио у храму св. Сретенија Господњег у Крушедолу пресвитер Сава Иетковић. [Крушедол.] Милошћу Божјом и вољом духовне власти наше постављен сам. браћо, за пастира доброга стада овог, за слуиситеља св. Олтара овог, за руководиоца душа ваших. Милом Богу хвала, отслужио сам данас први пут и св. Литургију у св. Храму овом, а у присутности милога народа мога, с којим ме је Промисао Божја везала и одредила, да дијелим с њиме срећу и несрећу, радост и жалост, добро и зло. Срце ми се радује, душа ми плива у задовољству, гато ме је Промисао та намјерила на вас, мили моји крушедолци, да у пријатноме кругу вашем отпочнем свој нови живот и рад пастирски, да окушам снагу своју, да уложим знање своје, да остварим снове младости своје у часном али тешком раду на добру и срећи, на користи и напретку вашем. Али не могу пропустити да не призпам. да ме у овом тренутку преголеме среће и задовољства мога обузима и потајни неки страх и зебња, кад ступам пред вас први пут на св. мјесто ово, да вам откријем душу своју, да вам изнесем мисли и жеље своје и да излијем све најтање осјећаје срца свога. Страх је тај оправдан кад сазнате, како је замашна и тешка служба моја међу вама, коју сам данашњим даном на слабачка плећа своја примио. Велике су и тешке и са великом одговорношћу скопчане и дужности родитеља према дјеци, која су бризи и њези њиховој од Бога повјерена, а колико су веће и теже и са колико су већом одговорношћу пред Богом и људима скопчане дужности моје према вама, браћо, за које морам да живим и радим, за које морам, но св. Писму, и душу своју да иоложим. Али, оставићу за час сваки страх. Радосг је већа од њега, па у тој радости ја узносим славу и хвалу Богу небескоме, што ме је преко духовне власти моје, довео у твоју средину, мнли народе мој, као пастира ме^у стадо своје. Нека је слава и хвала Богу који те је мени повјерно, мило стадо моје, да те храним најздравијом храном, о којој ћеш живјети до вијека; да те напа јам најсла^ом водом са извора најелађега, од које никад ожедњети не ћеш; да те китим најљепшим даровима благодатним, које црква у изобиљу нма, а све за здравље и спасење душе твоје. Нека је слава и хвала Богу, који те је предао мени, да те у лијепој вјери прадједовској упућујем и утврђујем, у истинској побожности хришћанској снажим, у жаркој љубави према