Источник

Стр. 248

ИСТОЧНИК

Бр. 16.

Богу и ближњима твојима загријевам; да те чувам и штитим од крволочних вукова који жедне за драгоцјеном крвљу твојом, од љутијех непријатеља који као лавови око тебе ричу, тражећи да те прождеру; па да те најзад здрава и неповријеђена. чиста и свијетла, дична и поносна поведем по путу, који води истинској срећи и вјечном блаженству, пред пријесто најправеднијег и најстрожијег Судије. Ој, како је слатко и славно кад човјек живот свој посвети тако часној служби, тако узвишеноме задатку! Али, ах, како је тешко и претешко извршити ту службу, исиунитп тај задатак! Јер примити на се бригу и етарање и одговорност за толике душе, за које морам на страшном суду Вожјем рачун положити и својом дугаом, немаром мојим изгубљену коју душу кашу, замијенити, — то је, браћо, скоро надчовјечанеки, јер превазилази силе човјечје. И ја бих већ на првом кораку малаксати и очајавати морао, кад не бих знао, колико ми ви еами у томе тешком послу око во^ења и спаеавања душа ваших на помоћи бити можоте .... Дошао сам к вама не да ми служите, него да вама послужим ја, И службу своју, коју ми је Бог међу вама повјерио, вршићу, ако ми Бог живота и здравља дб,, свим жаром и одушевљењем. свом снагом и вољом својом, жртвујући, гдје треба, своју личну корист користи народа мог, полажући. кад треба, — по примјеру Господа мога и душу своју за миле овце своје. Али вас молим, браћо, да ме у тешкој служби овој братски потпомогнете. Јер ма колико и ма како ја у св. храму овом служио и учио, ако ви сви у цркву редовно не долазите и пажљиво не слушате и у срца своја дубоко не укорјењујете ријечи Божје и моје у њој, — узалуд ће бити сав труд мој и ви ћете морати и даље у тами блудити и по странпутицама лутати. Ма колико и ма како вас ја призивао и прикупљао око себе да вас поведем путевима правим, ако се ви томе позиву моме оглушите, а дате се повести за туђим гласом, противним цркви и духу науке њене, — узалуд ће бити сав напор мој и ви ћете се морати, прије или послије, сурвати у моралну пропаст. Ма колико и ма како вас најзад бранио од жестоких нападаја многобројних непријатеља цркве и вјере наше, који су своје отровне стријеле наперили на све оно што је православноме Србину свето и драго, ако се ви сами према њима или немарни и хладнокрвни покажете, или се чак табору њихову придружите, — узалуд ће бити сва обрана моја, ви ћете морати вјечно пропасти. Зато вас молим, браћо, у првом реду да се односите увијек према мени онако, као што се односе дјеца према родитељу свом, имајући на уму ону мудру поруку Апостолову младоме Тимотеју: