Источник

Стр. 316

И С Т 0 Ч Н И К

Бр. 20.

о прошлости овог града. п о својим свецима (добрима): Сарисалтик Баби и Ачик Баши, који ту, у мрачним турбетима, под сандуцима, зеленом чојом прекривеним, одмарају своје земне остатке. Прошавпш старпну град, и предстражу му, развалине малог градића, наскоро дођосмо на спојну тачку нове тесте са старом, а одатле, кроз мирисаво бпље, пођосмо пријечацима пјешице уз брдо »Бусак«. На Буску се мало одморисмо н поткријеписмо, па онда се провезосмо кроз »Пријеке грмове«, п у 11 сатп стигосмо на »Бакрачушу«, на почетак планине »Бишине«, некадањег хајдучког легла и разбојишта. Овдје у великом броју предусретоше Господина Мнтрополита браћа Невесињци, како нз вароши, тако и из околних села. Г. Никола Катић, предсједник невесињске српске општине, поздравио је господина Митрополита лијеним и дирљивим говором, на што му се Архијереј подужом бесједом захвали, поучавајућп парод у свему, што му је најсветији аманет, истичући међусобну слогу, љубав и поштовање према Богу н Владару, према светој вјери православној, школи и цнјелом српском народу. — Народ се гурао, да што прије дође до руке свога Архијереја, а он је опет са сваким у образ братски пољубац подијелио. Иуцањ револвера, и весела п.јесма из груди јуначких Невесињаца, разлпјегала се у братским загрљајима по планини Бишини. У лијепом низу фијакера и коњаника стигосмо и на »Гребак«, одакле је диван поглед на варошицу Невесиње и на околне гајеве по чувеном пољу невесињском. Сишавши управо у подне нпз окуке Грепка у лијепо Невесиње господин Митрополит се са свом пратњом одвезао право у цркву на молитву. Варош је била сва на ногама. У главној улици народ је дижући капе у вис одушевљено клнцао: »Живио!« а у црквеној порти стајалн су у редовима ђаци, пјевајући тропар храма: » Бознкжа ет«. — Послије молитве госп. Митрополит је отишао у стан вриједног протојереја г. Риста Кочовића, гдје је био и ручак приправљен. У 1 1 1 2 сат по подне настављен је даље пут у великој пратњи грађана и коњаника кроз убаво поље до Кифина села, гдје смо у гостољубивом дому доброг Србина Лазара Мачка провели скоро чнтав сат. У три сата поздравно се госп. Митрополит са браћом Невесињцима, захваливши им на свечаном и усрдном дочеку, те је наставио даље пут, дочекиван и поздрављан свуда, а особнто у селима Риљима н Плужинама. Мрак се лећ добро ухватио, кад иза »Херцеговог врела« стнгосмо у 61/а сати у Фојницу, гдје дочекаше и поздравише госп. Митрополита капелан Тома А. Братић и гг. учитељи Сава Семиз и Милош Загорац. У »прпјатељској кући« свештеника Братића Високопреосвештени је по вечери подуже провео у пријатном разговору. Сутра дан, у 10 сати, стигли смо у Надиннће. Како на читавом путу, тако п овде, у Надинићима, по лепртпању застава и звоњењу звона, унапријед знађах, да се спрема велики дочек и славље, тим више, што су још многи коњаници од Гацка тестом јурили, а са околннх страна врвио је свијет, сви жељни, да не закасне, да па вријеме стигну заједннчком скупу и дочеку крај надиннћке цркве. Угледавши многобројни народ први пут свога новог, младог Архијереја, као сина родног му краја, захори, као у једном грлу: »Живио«! Пз непрегледне масе народа истаче се са свештенством гатачког протопрезвитерата, надзиратељ г. Вид Вишњевац, те врло одабраним ријечима поздрави госп. Митрополита. Испред општине и омладине говорио је заносно врли омладинац