Источник

Бр. 20.

ИСТОЧНИК

Стр. 317

г. Шћепан М. Ворошчић, у најљепшој народној ношњи. — Високопреосвештени се, радосно узбуђен, захвалио говорпицима и народу, испочетка тако тихо, чисто тужно, док млађахна дугпа у соколовим очима витешких Гачана виђе највећу радост, најоданије поуздање и љубав, те им живље проговори. А шта је говорио о том пптајте мајку, гпта говори чеду своме, кад га њиха и успављује; пигајте сеју, како брата воли. или оца, шта својој дјеци жели. —• Иза поздрава и братских загрљаја кренусмо се у Гацко. Пред великим низом фијакера папријед је јахало до 150 коњаника, међу којима је био и приличаи број Срба Мухамеданаца, од којих би се по која гомила у великом касу утркивала преко равног поља гатачког. У.з пјесму и јеку револвера стигосмо око 11 сати у Гацко. У најљепшем дочеку поздравио је госп. Митрополита, у одсуству котарског нредстојника, судац г. Ристо Божић, Србин — Сарајлија. Послије молбана у цркви впреосв. госп. Митрополит се уз звоњење звона и дјечјег појања упутио са грађанством у свој стан на почннак, кога му је српска гатачка општина, у приватној кући удове пок. Ђура Ковачевића, врло лијепо спремила. Послије ручка госп. Митрополит је у дугој поворци фијакера и коњаника паставио пут кроз Автовац у село Самобор, гдје је, уз звоњење звона и пуцање прангија, стигао у 2 1 /г сата по подне. Прошавши кроз славолук, поздравио га је у црквеној порти, пред мноштвом сакупљеног народа, подужом и врло лијепом бесједом млади свештеник, г. Шпиро Старовић. Високопреосвештени му се тронутом бесједом захвалио, изјављујући, да ће за цркву и народ учинити све, што .је кадар. Говор госп. Митрополита пропраћен је бурним »живио«, звоњењем звона и пуцањем прангија. У 4 сата одслужено је свечано вечерње, и намјештено је пред дверима и у олтару све. што је потребно за сутрашње освештање. У школским просторијама био је припремљен стан за г. Митрополита, пратњу и осгало свештепство, на чему спада особита хвала самоборском учитељу г. Мирковићу. У вече је била у школској сали вечера, на којој је поред здравица отпјевано и неколико црквених и пародних. пјесама, а нијесу изостале ни српске гусле. У недјељу у 8 сати почело је јутрење, за тим освештање и свечана архијерејска служба, на којој је присуствовало осим Митрополита и ђакона и 10 свештеника: Ристо Кочовић, прота пз Невесиња; Вид Вишњевац, надзиратељ из Надинића; Коста Божић, надзиратељ из Травника; Глигор Старовић, парох из Самобора; Дука Зимоњић, парох из Гареве; Шћепан Авдаловић, парох из Степена; .Тован Гаћиновић, парох из Фатнице; Јован Поповић, парох из Гацка; Тома Братић капелан из Фојнице и Шпиро Старовић, капелан из Самобора. У храму се већ у велико поје св. летурђија, а народ се све више тиска и таласа; ко ће га задржати! Особито је био дирљив онај призор за вријеме ђаконовог многољествија. У храму се посред народа у великој тишини и реду направи пролаз. Напријед ступи у богатом херцеговачком одијелу висок, крупан п сијед, али врло здрав човјек, те стаде близу лијеве пјевнице; крај њег стаде повисока, као ружа, здрава дјевојка; уз њу опет двије мрке, као бор подједнако високе и снажне жене, а до њих средовијечна, нешто коштуњава и блиједа женска, још и сад красних црта и достојанственог дршања, — све у богатом херцеговачкоцрногорском одијелу.