Источник

Стр. 332

ИСТОЧНИК

Бр. 21.

само за поменуте касте? Вавилонски пропис разликује се од израиљске суботе већ и тиме што је ои везан за мјесечне мијене, док субота иде редовно кроз цијелу годнну. Осим тога у вавилонском пропису нема религиозне мисли о посвећењу одређенога дана божанству, ни човјечанском о починку од рада и за слуге и за животиње. 4. 0 првородном гријеху истина није Делић могао наћи никаквих записа у ископинама али он покушава да то објасни једном сликом, гдје двије обучене особе сједе на столицама и пружају руке к стаблу »познања добра и зла.« Иза једне особе стоји змија. Библијски опис првог гријеха нема сличности са овом сликом ни у чем. Осим тога одијело на особама прије учињена гријеха и заједнички прохтјев за гријехом управо је у контрасту са библијским описом. 5. Високопреосвећени епископ прелази затим на питање монотеизма. Делић налази монотеизам и у вавилонској религији и према томе закључује да је израиљска религија, као млађа, нашла себи основе у вавилонској. И не само то, него он налази у тим вавилонским споменицима и име Јаве, са разним слоговним додатцима који означују својства Јавова, додајући без устезања библијске атрибуте божанства вавилонском Јаву. Како му и самом то изгледаше слабим доказом, покушаваше да оне слоговне додатке протумачи упоређујући их у свези са другим ријечима. Али све то не може да означи специфичан монотеизам, јер би се иначе и стари Грци по својим именима: Теофил, Теодосије и т. д. могли узимати за монотеисте. Трагови монотеизма налазе се код свију древних народа али оне су у основи пантеистичке и показују тежњу појединих умова вигием неком бићу али никако свијест о једном вјечном, непознатом божанству. Вавилонско-асирска религија са својим споменицима јасно показује свој политеистички карактер са силесијом разних богова измјешаних анималистичким елементима, и ако је круг признатих богова, имао монархијско уређење. Дотични бог, који се у даној прилици признавао, добивао је атрибуте који су означавали његов господарски положај. Али ови атрибути давани су према приликама разним другим боговима. И ако неки богови имају својства узвишена они имају и све слабости своје, а што је најглавније: свирјепост и блудност богова имају религиозно посвећење. Проституција као чин религиозан, била је саставни дио култа богињи Пстар. Својство свезнања и свугдје присутности нема код њих, јер они крију један од другог своје тајне и кроз посланике дознају шта се крије на ком мјесту. И ако је Вавилон имао силног утицаја на културу сусједних елемената, релпгија се сачувала и има своју класичну литературу само у Библији. Животна тачка Библије јеГнадприродни извор, а изрека професора Кенига управо је класична: „1п Ва1>е1 з4геђ1;е сИе Мепзсћћећ; ииш Штте1, т с1ег ВЉе1 га^1 с1вг Шште1 1п (Заз агте Меп8сћеп1еБеп ћтет". * Делић није остао вјеран својој исказаној жељи да покаже вавилонске споменике као помоћно средство разјашњењу Библије него је изнио вавилонску културу као извор Библији, гдје су набројане тобоже сличности дотјеране по монотеистичкој форми. Високопреосвећени епископ напомиње даље да се овака теорија и аргументација могла појавити само у протестантизму у ком је Библија све у строгом смислу, и у ком се авторитет цркве, као тумача Библије, не признаје. С почетка