Источник

Бр. 23.

ИСТОЧНИК

Стр. 385

који су се и прије занимали с религијозним посматрањима, чије је срце загријано заједничком молитвом за добро, чије је наравствено мишљеље пробуђено и очишћено, да ће они сада с већом умјереношћу и веселим срцем уживати радост живота, и тако ће двоструко уживање и радост имати од дана мира, опораве и разонођења. Није добро чак ни за наше земаљско здравље, што спољашња побожност недјеље код многих нашпх савременика тако очевидно опада, да многи не оклијевају, да своје свагдашње послове, без прешне нужде, и у недјељу настављају. Ко бвдје мисли да добије, тај ће изгубити! (Свршиће се).

свато,и8 1ипнж8 Деспотб. Овај свети човјек и Божји слуга бијаше син Стефана и Ангелине, а Стефан бијаше средњи син деспота Ђурђа Бранковића Смедеревца. Рођени му брат бијаше свети и преиодобни Максим архиепископ. Несрећа, која је постигла родитељски дом овог милостивог Јована, доведе га на поприште духовна подвига, још док је био дјечак и младић. Озарен узвишеним надахнућем православне вјере, трпељиво поднесе све навале, а не поколеба се у вјери својих праотаца, ма да се је старало да се отргне, нити малакса духом због сеобе у туђе предјеле. На пошљетку дође с матером и братом у Купиново — Купиник, у Сирмији — Сријему, кад је био деспот у тим крајевима Вук П. Бранковић, и ту оста неко вријеме. А када се престави деспот Вук, Угри, који су владали тим крајем до ријеке Саве, нијесу хтјели да продуже српску деспотску власт у Сријему, те оста деспотска титула на Ђорђу, старијем брату Јованову, а када Ђорђе не оженивши се завоље иночки живот вигие од свјетског и заиста се постриже, добивши име Максим, тада наслов деспотски пређе на млађег брата Јована, који, пошто сријемски крај бијаше насељен Србима, свакако имађаше и неку власт у виду управе бар над оним војницима, који су давати у помоћ као коњаници Владиславу, краљу Угарскоме. Деспот Јован оженио се Јеленом, кћери Стефана Јакшића, синовицом Димитрија .Јакшића, који .је био зет деспоту Лазару, сину Ђурђа Бранковића. Са овом супругом имао је Јован само једну кћер, Марију, удату за Фердинанда Франкопана,"грофа хрватског, из којег су се брака родили Стефан Франкопан и Катарина."Стефан је био жупан модрушки, а Катарина се удала за Николу Зрињског бана хрватског. Пошто су у ондашња времена често Турци упадали с ону страну Саве, пресели се деспот Јован у Беркасово, даље од границе, и ту Богу угодно пожививши неко вријеме, заврши дане свога вијека 10. дана мјесеца децембра љета Господњег 1503. Са њим ишчезе ред српских деспота, јер је он био ношљедњи. Љета живота његова бијаху испуњена добрим дјелима, као што говори предање ма да сам није био богат; али пошто све, што чињаше, из доброг срца излажаше а Бог гледа колико на множину добрих дјела, толико и на намјеру, те ради тога јави своју благодат на његовим моћима, учинивши их нераспадљивим. А кад умрије архиепископ Максим, пренесене бише моћи оца им и матере у манастир Крушедол у Срије.му и ту заједно са моћима Максима и Јована положене у цркви према престоним иконама. Њиховим молитвама многомилостиви Господе, исправи наш пут, да поживимо угодно и безазорно, и да се оправдамо пред Тобом у вријеме Твога праведног суда. Амин.