Источник

/ / ■ЈГ, ' ' : Стр. 354 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 23. одозго, да се опамети, ни страх од суда Божјега за гробом. — Пробуди се, спавајућа душо, збаци са себе камен духовног мртвила, васкрсни из мртвих! Ојети се, како је зло твоје стање. Ослободи Боже, да те смрт затекне у томе стању, да пређеш у вјечност, не пробудивши се од сна грјеховнога. Гдје ћеш се тада осјетити? Из таме грјеховне пријећи ћеш у таму паклену. Пробуди у себи страх од те опасности и похити да се пробудиш, као што се буде од дубоког сна они, који неотто страшно сањчју. — И обасја Ле тв Храстос. Свјетлост Христове благодати освјетљује свакога грјешника, исто тако, као што сунце свијетли свима, добрима и злима. Зраке благодати Христове, која призива к покајању тајним савјетима, дотичу се и тебе, душо, која си погружена у сан духовнога мртвила. Милостиви Господ, који излијева и на тебе своју свјетлост, очекује, не ћеш ли ти отворити очи своје да примиш ту свјетлост. Немој да те дуго чека, не исцрпљуј Његове дуготрпљивости, похити да се одазовеш на лозив благодати, похити да откријеш твоје умне очи, — и обасјаЛе те Христос тако, да ћеш осјетити неисказану радост^ сличну оној, какову осјећају људи који се тргну из страшног снијевања: отворивши очи и угледавши свјетлост дана, они се увјеравају да је оно била само сјенка, што их је тако страшно уплашило у сну и говоре: слава Богу, — то је био сан, а не јава. Свјетлост дана разагнала је њихов немир, и њихова душа осјетила је утјеху. Произведи и ти, спавајућа душо, у себи слични немир; представи си, да си пала у таму најкрајњу, која грози свакоме безбрижноме грјешнику, и захвали Богу, што ти пружа могућност, да избјегнеш ту опасност само представом исте. Што је живља та представа, тијем ће се угодније убиједити, да она још није наступила, да се може отклонити покајањем и животом, својствевим синовима свијета. Срце јв иријеварно вигие свега и опако, ко Ле га мознати? Ја Тосиод испитујем срца и искушавам бубреге. да бих дао свакоме ирема иутовима његовијем (Јер. 17, 9 и 10). Не дуго прије вавилонскога ропства бјеше јудејеким царем безбожни Лоаким, син побожнога Јосије. Јудеја је већ била у власти халдејскога цара и плаћала му је данак. Желећи да се избави од те одвисноети, Јоаким је тражио ослонца у помоћи људској мјесто тога, да је тражи од Господа Бога, од кога је отпао, — и, усупрот вољи Његовој, наумио је да ступи у преговоре са египатским царем, намјеравајући да му понуди своју услугу у борби с Халдејцима. Та намисао бјеше тајна, за коју је знао само Бог и Његов пророк. И ето