Источник

Бр. 24.

Стр. 385

свршава с гшеменитом храброшћу борбу против чулности и страсти. Тад ће он на земљи живити један час за небо, тада ће он просвјећеним духом и загријаним срцем прихватити такве одлуке, које дозрјевају до дјела, и чије плодове ће он пожњети у становима блажених. Нека је благословен дан мира и одмора, нека је благословен дан духовног примирења — и управљања његовог на небо! 0 допусти нам Ти, од кога свако добро долази, да постанемо више пута дионици тог благослова! Дај нам с тога, да можемо пажљиво бдити над самим собом, кад год се на овом мјесту искупљамо, гдје се чује глас и гдје се ироиовједају сва твоја чудеса. Нека је далеко тада од нас свака помисао на земаљско и пролазно нек је далеко све оно, што би могло збунити пажњу нашу, што би могло расијати молитву и спријечити дјеловање истине на срце наше. На Тебе, Бога и Оца нашег^ Тебе, свуда присутног н свезнајућег, на Тебе судца нашег, ми ћемо_ своје мисли управити и живље свјесни бити нашег великог одређења и одлучићемо се: да тако пред Тобом ходимо, како би нам једном свршетак нашег земног живота био благи и блажени прелаз у Твој бољи свијет, у вјечна насеља Твоја!

Кратак преглед црквено-школског и просвјетног ткивота. У овоземној цркви. Његово Високопреосвештеиство господин АЕ и Митрополит сарајевски Николај, вратио се 30. децембра 1903. из Беча, камо је у послу уређења црквенонародне автономије са мандатарима свјетовњака прије мјесец дана отпутовао. Како је — Богу хвала — велико то дјело у начелу довршено и како је тај лијепи успјех плод својског заузимања Његовог Високопреосвештенства као опуномоћеника свих впреосв. гг. овоземних архијереја и постигнутог споразума између мјеродавних фактора, јерархије, народа и државне власти дочекано је Његово Високопреосвештенство на жељезничкој станици у Сарајеву од многих одличних грађана, Срба, Сарајлија и од свештенства, те је од г. Глигорије Јефтановића лијепо поздрављено и послије отпоздрава у стан свој допраћено. Распор^д о Богојављенској свечапости 6 /19. јануара 1904. У старој сарајевској цркви, храму св. архангела Михаила и Гаврила, почиње јутрења са литургијом у 5 1 / 2 сати изјутра, а по свршетку исте креће се литија у саборну цркву, да заједнички учествује у свечаности велике Богојављенске литије и водоосвећења. У новој саборној цркви, храму Рождества пресвете Богородице, отпочеће Богослужење у б 1 /^ сати са свечаном архијерејском службом, која се свршава око 9 1 / 3 сати прије подне, а потом се литија по уобичајеном реду креће на »Бентбашу«, гдје ће се на извору »Пјенкавцу« одржати свечано велико водоосвећење. Младеж свију овдашњих завода са својим наставницима иде уобичајеним редом. Пред свештенством стуиају питомци рељевског богословског Училишта, од