Источник

Стр. 12

ИСТОЧНИК

и доста дуго трају и да се на њима највише тога чује и научи, чега не би у толикој мјери било, кад њих не би било или бар кад би се водили на који други начин. А меии је главно нред очима било само то, да изнесем колико ти ноћни састанци могу штете нанијети слушаоцима само као так вима т. ј. као пасивним учесницима њиховим. А сад да пређемо на други, опаснији дио, на активно дјеловање сеоске младежи на тим ноћним састанцима и да видимо у колико могу штетни бити и по религијозни, морални и друштвени живот српскога народа. Пошто је акција младежи на овим ноћним састанцима спојена са играњем кола и пјевање се већ и онако спаја са ма било којим од тих ноћвих састанака, то ћу укратко изнијети овдје и тај народшх састанак младежи на играње кола и по могућности показати штетие његове пошл>едице, које вриједе и за сваки други ноћни састаиак. 3. Лграње колп. Што је то играње кола, лако је растумачити. Што је младо н чило жели, да даде одушке своме раздраганом срцу, својој младости. „Нога лака> срце здраво" и жели п хоће да поскочи. Ухвати се мушко и женско „те поведи, те заведи." Наше, тако звано, сланонско коло редовно је спојено с пјесмом. По ритму пјесме и нога се креће. Код нас се не игра коло крај свирке, као рецимо у Срему и Бачкој, те према том, кад се говори о штетиом упливисању кола на наш народ, мора се говорити у исто вријеме и о пјесми, која је с њим у тијссној вези. Овдје ћу изнијети један жив примјер, што сам га недавно чуо и о њему се освједочио, из кога ће се јасно моћи видјети, шта се може из тих ноћних састанака у коло излећи. У мом родном крају изобичајило се коло. Један млад свештеник у најљепшој и најплеменитој намјери прегне, да га уведе у својој парохији. Желио је да тиме унесе у нирод ту народну игру не би ли њоме како истиснуо оне туђинске „дрмеш", „мађарац" и т. д. Ишло је то доста олако, јер је у народу жива успомена о колу, а и имали су прилике да га виде на славама и вашарима у недалекој околини. Иочело се то лијепо. Он их сам мало упутио, пазио, да се редовно састију — једном ријечи увео је коло. Све је било у реду. Он се у своме добром срцу радовао и већ хтио, да то и другима за примјер покаже, али од једном поче се нешто по селу зуцати, комешати, приговарати. Иочеше већ да циркулирају гласови: овај или онај истукао жену ради овога или онога момка. И свршнло се да је многа снаша