Источник

Бр. 1. и 2.

источник

Стр. 13

побјегла од мужа, многи муж отјерао жеву. А врхунац је зла био, гсад ее испоставило, да је у селу неколико дјевојака, које погазипхе поштеии образ свој. Чудо и покор завлада. Кола је нестало, а свештеник је изгубио и још једну од оних лијепих илузија, које је пред очима створио био. Бадава је то. Ватра и слама не смије да буде у опасно ноћно доба у близини. Момак се угрије у игри, дјевојка се зажари — пламеа их обузме. Забораве се, изгубе главу, погазе поштени свој образ. Толико нам је примјера познато и међу најинтелигентнијим свијетом, да рђаве прилике могу много зла донијети. Зар ћемо да тражимо толику моралну јакост, толику душевну сиагу пред навалом страсти код младог, неискусног сеоског чељадета? Одузмите им рђаве прилике, не дајте им згоде, сами од себе не ће морално пасти. Толико тек моралне свијести можемо наћи у најгорем селу. Оно истина лијепо каже владика Раде: »У добру је лако добар бити, На муци се познају јунаци« и прави морал и јесте ондје, гдје је имао да одјјжи побједу са неморалом, али зар ћемо се упуштати у опасну борбу само за то, да пречистимо своје моралне појмове?! (Наставиће се) Из пастирске праксе. Можели свеДеник сам пад собом свршити тајну јелеосвеКења ? Свећеник сам над собом не може свршити тајну јелеосвећења ни у ком елучају. Разлози су за то наиме ови: 1. Св. ап. Јаков у посланици својој јасно излаже учење о тајни овој, кад каже: Болује ли ко међу вама нека дозове старјешине црквене, те нека читају молитву над њим, и нека га помажу уљем у име Господа. И молитва вјере помоћи ће болеснику и подигнути га Господ; и ако је гријехе учинио опростиће му се" (Јак. V. 14 —15). Како примјећује преосвећени Макарије у своме „Православном Догматичком Богословљу", по учењу св. апостола читава „љековита моћ" тајне ове не лежи само у јединоме јелеју, но поглавито у молитви свећенослужитељЗ,: ,,да молитву чине над њим, помазујући га јелејем у име Господње" (Макар1л „Догм. БогословГе." Т. II. § '230. Стр. 356). Те пита се онда, како може сам свећеник и себе призивати и за себе се мјесто других хмолити, те номазивати себе уљем ? а 2. По учењу наше св. цркве један од битних услова за дјелотворност велике тајне јесте поглавито тај, да исту тајну,