Источник

Бр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 15

Правила црквена забрањују женама породиљама улазити у храм до 40 дана од порођаја, дакле до дана очишћења (Дион. Алекс. 2; Лаод. 44). Но ова установа односи се само на оно вријеме, док су породиље у животу, а никако се не може примијенути на породиље умрле. Посве би неоправдано било лишити православну хришћанку уношења у храм при сахрани из тога разлога само, што она није могла испунити правила црквенога, те што се над њом није могла очитати молитва очишћења у 40 дан послије порођаја (Ц. В. №\ 4. 1898. х\) Може ли се ио иривославном обреду сахранити дијете, над којим је све&епик очитао само молитву „во еже ндзндлшмти отрочд", а ист,о пије било кргишено ? По обреду православие цркве сахрањују се само она лица, која су крштена. Дјеца, која су умрла без крштења, па ма над њима била очитана и молитва „ко еже нлзнллшити отроча", па и дјеца непракилно крштена, не сахрањују се по обредима православне цркве, нити се над њима и за њих „помен умрлих" чини. Таква дјеца ушљед молитве „ко еже назналкнати отрочд" ступају само у ред оглашених и као таква не смију се по обреду св. православне цркве опојати, али је дозвољено такву дјецу у освећено гробље укопати (в. „Окружница" митрополије херцеговачко-захумске „Источник" за годину 1901. стр. 195). Св. пак Григорије Богослов у свом 40 слову о крштењу вели: „да дјеца, која су умрла некрштена у загробном животу неће бити ни прослављена. нити ће трпљети муке од праведнога Судије. Она ће бити смјештена на посебно неко мјесто гдје неће уживати никакве утјехе (т. ј. нити велике радости, нити милости Вожје), али неће ни мука трпљети" (Нечаевч,. Практ. Руков. Спб. 1893. Стр. 275; Ср. Рук. дла сел. паст, 1863. I. стр. 335—336). „ „ , г 7 у . ^ Протосинђел Иларион Женидбе у Босни и Херцеговини. — Драг. Драгојевић. Женидбени закони и прописи у појединим државама и покрајинама врло су разнолнки, те често пута проузрокују несугласице и диференције баш код оних форума, који стварају и издају те законе, а особито у приликама, кад два разна држављанина склапају брак. Па кад легислативни форуми у таквим приликама имају читаву главобољу и морају да прибјегавају разним дворским декретима, превишњим одлукама, министарским наредбама, кр. зем. владиним ријешењима и окружницама, како тек муче муку сироти свештеници, који незнају за све то, а учине ли што некоректно и протузаконито, то без мнлости