Источник

Стр. 16

источник

бр. 1. и 2.

потпадају под у тагсвим приликама одређену казну. А дотација, свију нас свештеника, па били у којим год крајевима, најбољи је догсаа, како нам се пресипа!? Свака држава одредила је себи специјалан положај према становницима других држава у женидбеним стварима. Тако н. пр. наша Аустро-Угарска монархија дворским декретом својим од 3. октобра 1836. год. захтјева, да становница кантона Рраубиндена за еклапање женидбе у овим крајевима требају приволу владе кантонске. Декретом дворске канцеларије од 31. марта 1842. год. одре|ује гледе женидбе баварских припадника, а наредбом ц. кр. министарства унутрашњих послова од 8. јула 1852. год. гледе женидбе баварских поданика. Наредбом миннстарства унутарњих послова, правосуђа и богоштовја од 9. октобра 1853. године издаје услове, под којима се мушки подложнпци херцеговине баденске смију женити у државама аустријским. Дописом кр. зем. владе од 21. јула 1892. год. одређује гледе женидбе талијанских припадншса, а окружницом кр. зем. владе од 20. децембра 1883. год. гледе вјенчања тиролских припадника и т. д. Ми ћемо на овом мјесту изнијети Окружницу кр. зем. владе у Загребу с погледом на женидбене цертификате оних заручника, који намјерлвају склопити брак у Босни и Херцеговпнп, као и наредбе зем. владе за Босну и Херцеговину гледе издавања женидбених дозвола за овостране припадиике, који у тим земљама (Боснн и Херцег.) намјеравају брак склопити. I. Охсрз7"2к:1з:ЕС1л;акр. зем. владе, одјела за богоштовје п наставу од 26. нов. 1886. год. бр. 10.970. на све кр. жупанијске области и градска поглаварства, гледе издавања цертификата о женидбеној способности заручницима, који у запоседнутим к]>ајевима намјеравају склопити брак. Земаљска влада за Босну и Херцеговииу приопћила је онамо, да су некоје овоземне политичке области I. молбе припослане им од окружнпх области тамонпБих молбенице припадника крмљевпна Хрватске и Славопије, оби гавајућих у запосједпути VI покрајииам.ч, а којп замолшпе за издавање цертификата о женпдбенсј способности, повратпле реченпм окружним областима са изјавом, да се у овим краљевипама политпчке женндбене дозволе вшпе пе нздавају п да за овоземне припаднике гледе склапања бракова ваљају само стеге, установљене обра ^беним законом. Ове изјаве показују, да су потекле из кривог схваћања, јер се у дотичним случајевима није радило о женидбеној дозволи, него о томе да се знсвједочи, да су молитељи по овоземним законима способни за склапање брака, који би по томе овде закониту ваљаност имао.