Источник

Вр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 17

Будући да је § 12 наредбе цес. и кр. министарства за извањске послове од 2. новембра 1857. год. по којем аустријански и угарски држављани, који су накани у Восни и Херцегопони склопити брак, требају посебну дозволу за то, по надлежном мјесту уздржан у кријепости с том преинаком, да је, пошто конзулати, у чији су дјелокруг прије спадале упитне дозволе, у заносједнутим крајевима више не постоје, подјељивање тих женидбених дозвола сада повјерено окружним областнма у запосједнутом подручју, те пошто по прописима тамо постојећим ове окружне области пе смију издати женидбене дозволе, ако цертисрикат о женидбено/ сиособносши доиринешеп није , то имају овоземне кр. котарске области, односно градска поглаварства, кад им од окружних области у Босни и Херцеговини припослане буду дотичне молбенице њихових припадника, замољене цершификате о женидбеној сиособности издати, ако тротив томе нема каквих маирјека. Ујрдно се опажа, да такве молбенице имају бити обложене доказом а) о доби вјереника ; б) о њиховој вјери, које се обје тачке могу доказати крсним или родним листом; в) о њихову сталежу, наиме, да ли је вјереник неожењен и вјереница неудата, или су обудовљени; г) о одношају, у којем се вјереник налази гледе војне дужности, и д) о томе, да ли између вјереника не постоји можда сродство или тастбинство и у ком степену. На пошљетку треба да буде молбеница и приложена прописана биљеговина за издавање тог цертификата. Што се п. т. приопћује знања и равнања ради. У окружници овој спомиње се §. 12. наредбе министарства спољних послока. Наредба ова издата је у договору са министрима за унутарње послове, правосуђе, трговину и финансије, за тим у договору са врховним заповједништвом војске и са врховном редарственом влашћу 2. децембра 1857. год. У њој су издати и прописи за конзуларне уреде у Турској. Тај §. 12. гласи овако: Ако се који аустријски подложник намерава оженити у Турској^ има рпди тога заискати дозволу од дотичног конзуларног уреда. Онај, који се само за неко време бави у Турској, имаде у сврху, да добије овакву дозволу, исказати женидбену дозволу, издату по надлежној власти аустријској, у колико би му оваква дозвола по постојећим закопима потребна била у овоземству. Оклопљена женидба има се затим, позивајући се изреком на дозволу, убележити на путном листу.