Источник

источник

Стр. 19

Француска има по посЉедњем иопису 38,641,333 ст. За посљедњих пет година намножило се становништво са 412.364 ст. док се у Њемачкој, која има 56, 345, 014 од 1895. год. намножило становништво са 4,065,113 ст. и свакогодишњи прираст је 7—800,000; у Енглеској је годишњи нрираст 352,000; у Италији 300,000. Мала Швајцарска намножила се за 50 год. на 1,000,000 ст. а Европска Русија за сто година утростручила је своје становништво. Међутим Француска — са годишњим прирастом од неких 90,000 остаје далеко назад. И тај застој задаје велике бриге француским патриотама. Народност — веле они — може се одржати само тако, ако она у случају потребе може свој опстанак зајемчити и заштитити оружаном силом. Побједа и пораз у борби у главном је питање бројне надмоћности. Ако на једног француског војника долази два или три непријатеља, шта ће бити онда? Али мали прираст француског становништва не пријети опасношћу само у ратно доба. Он је узрок и садањег мирног нападаја; странци се непрестано досељавају и то већином у богате и плодне крајеве, који су слабо насељени домородцима. Посјед странаца у Француској изиоси до 45.000 □ км и заузима читаву десетину цјелокугше територије. Због тога недостатка у становништву долази и то да Француска не може да се користи већим дијелом својих колонија онолико колико би иначе могла. Трговина у Тонкину и Кошиншини налази се већином у њемачким и инглеским рукама. Тунис је насељен Италијанима а Алжир изгледа да је област шпанскомалтијских ритера. Како се слаже са свим овим друга жалба — да су у метрополи препуњена сва јавна звања и да је животна борба у француској узела врло оштре размјере? Доље наведени бројеви доказују, да су нека јавна звања заиста препуњена и да се без оспова не говори о силном интелигентном пролетеријату. Од 12 — 13,000 француских љекара једва се 6500 налазе у завидном или бар добром стању. Правнике једино јогп држе богате жеиидбе. Судије са својих 1800—3000 франака плате — пролетери су. То исто може се рећи и о народним учитељима и учитељицама гдје од 150.000 живи у нравој сиротињи јамачно 100.000. Може се то исто рећи и за људе, који су свршшш гимназију и који се због немаштине јагме за поучавањем млађих ђака (1000 кандидата на 2 — 3 мјеста). 800—900 инжињера колико избацују сваке године Есо1е Ро1у1есћп1'<(ие,. Есо1е сеп(га1е и провинцијални заводи, налазе у великој већини врло скромну зараду (2—4000 франака) у приватним радњама и подузећима. Официр који нема имања — па тгека начини ма какву каријеру — пролетар је са својих 3800 франака плате и многим обвезама. У главнијим државним звањима има много људи са факултетском спремом који с платом од 1800—3900 баве се сваки дан обичним преписивањем. И ипак се на 40 упражњених мјеста у сенској префектури јавило 1896. год. 2300 кандидата! Од 4000—5000 париских умјетпика једва врло мали број веселника дође до благостања, тако да сваки рад продаје послије жестоке борбе с конкурентима. Бројеви кандидата ма и на најмање мјесто говоре врло убједљиво о сувишном набављању раденика у области државне службе тако да се у то апсолутно не може сумњати. Само у томе смислу може се француска жалити на сувише велики број људства. Тек у областн медицште, права, наставе, војних послова постоји заиста