Источник

Бр. 1. и 2.

препуњеност. Зато и оскудјевају сељаци иривредници у радној снази, колоније у колонизаторима, трговина у трговцима, индустрија у подузетницима. 180.000 младих Француза уче се по школама а једва да се 22,000 занимају агрономијом, трговачким и техничким подузећима. Трговачки сталеж једва сачињава 15% цјелокупног становништва, а сеоско становништво за посљедњих пет година у 59 департмана (од 86) знатно је опало. Друштвено стање у француској у главном овако је: врло слаб прираст становништва у цијелој земљи, општи недостатак у радној снази а с тим уједно 11 препуњеност и изобиље у невим гранама рада. Према томе с пуним правом може се рећи, да је у Француској ненормално стање друштва, ненормалан одношај међу појединим сталежима; посљедица тога је пак критичко и нездраво стање земље. Двије, како изгледа, нротивурјечне жалбе — на недостатак људства и сувишност људства — логички се сасвим слажу: сувишак је тек релативан а недостатак напротив апсолутан. Који сталеж у Француској даје тако мали прираст, о коме је овдје ријеч? Класа раденика, сиромашно сеоско становништо и који од риболова живе. Прираст за посљедњих 5 година спада на веће градове, на богате индустријске и врло сиромагине департмане, гдје су већином морепловци — Пшз^еге, МогБЉап. Богати земљораднички крајеви — Турен, Бургундија, Нормандија — немају никаква ррираста. Богати француски сељак не умножава становништво. Понављамо, даје по посљедњим званичним статистичким податцима сеоско стаповништво у 59 департмана опало, а то опадање не може бити само пошљедицом сеобе сеоског становништва у градове. Не стоји боље ни код имућних француских грађана, код средње и више класе. Они дају држави тек толико грађана, колико је потребно да се спријечи изумирање. У пређашња времена имућном француском грађанину бјеше^девиза: »11п Шз, ипе Ш1е ек ип роиг 1а саззе«, 1 ) (т. ј. троје дјеце). Поред тога он је мислио да не мора толико пажње обраћати трећем дјетету и смрт овога није баш толико породицу ожалостила. Пониче »система двоје дјеце.« А сада се тако далеко отишло код француских имућних класа, да један Француз, иначе врло објективан посматрач мисли да Француску може човјек назвати државом јединаца и јединица. Разумије се да овај израз треба примити »сит °тапо заИз.« Год. 1896. бјеше у Француској: 1,808,839 брачних парова без дјеце 2,638,752 » » са 1 дјететом ' 2,379,259 » » »2 дјетета 1,593,259 » » »3 дјеце 984,162 » » » 4 » 584,500 » » » 5 » 331,000 » » » 6 » 289,000 » » » 7 » и више. Као што се види породице са једним или двоје дјеце превлађују и јављају се типским. Имућне француске породице ограпичавају број дјеце често до крајњих граница. Но зашто оне тако чине? Ако рекнемо да богати сељаци, велепосједници и имућни трговци не могу васпитати више од једног дјетета могу нам добацнти неумјесну шалу. Васпитати 4 ) Једног сина, једну ћерку и једно за умирање (ако већ мора дотле доћи. Главно је да има сигурних двоје. Прев.)