Источник

Стр. 22

Бр. 1. и 2.

>Панађур« у селу Колуннћу 1 ) као и манастир уз Унац у селу Шиповљанима; IX. Протопреавитерати; X. Свештиенство ван чарохијске службе; XI. Свештенство у миру; XII. Свештемици умрли; XIII. Свештенички кандидати; XIV. Стари и нови просвјетни ваводи у овој епархији. XV. ТЈсторијске биљешке. У овај одјељак требало је да дођу ове биљешке: а) манастир Томјеница: Јован Светогорац из Гомјенице мздао је 1649. г. »Цвијетии Триод« 2 ); српски патријарх Арсевије IV. (1725.—1737.) био је у мап. Гомјеници 25. марта 1727. год; 8 ) велики српски народни добротвор Коста Вучковић (1828. ј 1893. г.), из захвалности према манастиру у коме мује отац Тодор био игуман, у калуђерству Дионисије (| 1879.) завјештао је манастиру 1000 фор. 4 ); б) манастир Моштаница: при игуману Серафиону 1007. год. писано је јеванђел>е у Моштаници, смиреии јеромопах Гаврил приложиоје своме манастиру Моштаници Влатоустове Гесједе писане у Светој Гори 1635. г. 11 ), кључ' манастира Моштанице данас се налази у Биограду у Народном музеју, на њему је урезана год. 1711. а не 1111.; манастир Моштаницу по до садашњем испитивању и народном предању сазидао је краљ Драгутин (Г276.—1281. г.) у пошљедној четвртини 13. вијека'); — в) манастир Рмањ, или Хрмањ: 1621. г. писано је толковано јеванђеље у Хрмњу, исте год. покривена је манастирска црква, а при игуману Сави јеромонаху, 1632.-- 1633. црква је патосана, при игуману Михаилу јеромонаху, исте год. т. ј. 1633. писани су у Гмњу светитељски тропари и кондаци; од 1732. год. има и ферман односећи се на ман. Гмањ; ферман је издао султан Махмуд I(1730.—1754.). Садржина фермана говори о маиастиру п манастирским добрима и привилегијама, које је порта издала том манастиру бранећи га од насртаја непозваних на његова права 7 ). У одјељку »Историјске биљешке« од особите је историјске важности загубљени грб митроиолије Дабро-босапске. Ми би код чланка Б. »Цркве у рушевинама« додали, односно дали наслов »Дутеве у рушевинама и побожна м.јеста «, а онда би свјесно свештенСтво у Крајини л>утој требало да се угледа на чланак проте Ковачевића, па да онако и у оном облику сваки своју парохију онише и тако би се из заборава многе и многе драгоцјене ствари сачувале. Из статистичког прегледа вадимо ово: протопрезвитерата има 13, парохија 139, филијалних мјеста 794, цркава парохијских 112, филијалних 42, капела 21, домова 41322, душа 300.092, српских школа 21, комуналних 43, школске дјеце 3.828, ваншколске 9271. Штампа, слова и папир могли би бол»и бити, иначе ми са похвалом поздрављамо ову ирву оваку и у овом руву књигу, па дај Боже да не буде прва и поЈшведња! У манастиру св. Тројице-Тавни. — II. С. Ив. *) Петар Мирковић -- Гласн. звмлљског музеја, 1889. г. стр. 12 -15. 3 ) И. Руварац — „Чуиићева Годишњица" II. 3 ) В. Дучић •— „Књижевни радови, књига I. стр. 85. 4 ) „Босан. херц. Источ." од 1896. г. стр 209.—212. 6 ) И. Руварац „Чупићева Годишњица II." 6 ) НићиФор Дучић „Књиж. радови" 1892. стр. 120. 7 ) види: Гавро Вучковић „Ријеч Крајишничка" 1864. г. стр. 129.