Источник

Стр. 24 И С Т 0 Ч Н И К Бр. 1. и 2.

је присуствовало и Њсг. Високопреосвећенство АЕ и Митрополиг госп. Николај, као и лијеп број одабраних гостију из Сарајева. Све тачке програма изведене су тачно, лијепо и на опће задовољство. Светосавска прослава у Сарајеву. Дан св. Саве свечано је прослављен и ове године у Сарајеву. Послије св. архијерејске литургије освештана је вода у дворници српско-православне школе. Пригодан говор том приликом држао је управитељ више дјевојачке и основних школа г. Калуђе-рчиИ. Подједно су освештаие водице и у гимнасији и препарандији, гдје су такође изговорене сходне бесједе. У гимнасији држао је говор катихета преч. г. синђел Вл. Бобериб, који је уједно обавио и водоосвећење, а у препарандији осветио је водицу впреч. г. протонресвитер и конс. савјетник Димитрије ЈанковиД, а пригодан говор држао је приправник г. СгиојниЛ. — Како нам и из унутрашњости земље јављају успомена на св. Саву прослављена је широм наше миле домовине свугдје на најсвечанији начин. Доктори срнско-нравославне богословије. Професор српско-православног богословског училишта у Рељеву г. Симо ПоиовиИ , родом Босанац, положио је 8. ов. мј. на богословском факултету у Черновици други ригорозум, те је 14. о. мј. промовисан за доктора богословије. 18. пак т. мј. ноложио је други строги испит из иравославне богословије у Черновици и питомац земаљске владе г. Васо ЗрниД, родом Босанац, те је тог истог дана промовисан за доктора богословије. Младим докторима нека је наша искрена и срдачна честитка, и дај Боже, да сво.јом спремом и радом и српскоме народу и цркви нам православној буду од жељене користи! Митрополија Карловачка. Нови професори карловачког богословског училишта. — Одлуком св. Синода постављени су за професоре на карловачком богословском училишту ови: Јеромонах Валеријан Прибичевип за катедру грчког и црквепо-словенског језика, протођакон Др. ВиЉнтије ВујиЛ за црквену историју и историју српске цркве; архиђакон Др. Јоаким Чуаип за библнјску науку и презвитер Никола ЂуриЛ за догматичко и морално богословље. У Црној Гори. Састав Синода и Консиеторије. Његово Преосвећенство задарски епископ г. Др. Никодим Милаш израдио је по жељи књаза црногорског Николе I. устав за Синод и црногорске Консисторије. По том новом уређењу синодалном подијељена је Црна Гора на два црквена округа: цетињска митрополија и захумско-расијска епархија. Сједиште је митрополита у Цетињу, а епископа Вахумског у манастиру Острогу. Чланова Синода биће 8, а састављаће га: архиепископ и митронолит цетињски, епископ захумско-расијски, архимандрит цетињски, архимандрит острошки, три протопресвитера и синодалгти тајник. Прва су четири члана природни члановн Синода, а протопресвитери су чланови по избору. У дјелокруг Синода спадаће и кандидација епископа, кога од тројмце предложених именује књаз. Чланови по избору имају само савјетујући глас, епископи и архимандрити одлучујући, а митрополит још и потврђујући. Одредба устава дијели се поред опћег дијела и на три главе: на организацију синода, о дјелокругу и о ријешењу ,'уела у Синоду,