Источник

Бр. 1. и 2.

Стр. 25

Чланови су консисторије редовни и почасни, те уз сваку консисторију постоји још секретар консисторијални. Редовгшх чланова има 3 а почасна 2. Предсједник је консисторије митрополит односно епископ. Обје ове уредбе стугшле су у живот са првим јануаром т. г. Стара Србија и Македонија. Избор Митронолнта у Скопљу. Св. Синод цариградске патријаршије изабрао је недавно на упражњену митрополију скопску за митрополита Србина јерођакона Севашијана Дебељковипа. Нови митрополит Севастијан родио се г. 1867. у Липљанима на Косову. Богословске науке свршио је на богослов. училишту на острву Халки. Посвећење новог митрополита обављено је 18. т. мј. у Цариграду. У Русији. Руски јерарси. Данашња руска јерархија састоји се из 122 архипастира, од којих су: 3 митрополита (петроградски, кијевски и московзки), 15 архиепископа и 104 епископа, од овијех су 37 викара. Св. Синод састоји се из првога (»шркжгтк^мф^го«) члана митрополита петроградског, затим кијевског, московског,"екзарха Грузије, архиеп. картолинског и бившег еиископа полоцког, који је недавно умро. У руској цркви и у иностранству руска православпа црква има 69 епархија којима управљају 3 митрополита, 14 архиепископа и 52 етшскопа. Према образовању дијеле се овако: академско образовање имају 110, универзитетско 4, семинарско 8, а 2 су агрономи. По мјесту академског образовања припадају: петроградској 37, кијевској 33, московској 23 и казанској 16, при чему степен доктора^богословља или црквене иеторије имају само: митрополит петроградски Антоније, архиепископ влађимирски Сергије, кастрамски епископ Висаријон и кањевски еп. Силвестар, Од 123 јерарха 60 њих су до ступања у монаштво били удови свећеници. Већина руских архипастира по поријеклу су дјеца свећеничка или чланова причта православне цркве (ђакона, псаломшчика и т. д.), а вишем племству (»дворлнство«) припадају само двојица: алавердски еп. Димитрије (кнез Давид Абашидзе) и бивши мингрељски еп. Григорије (кнез Ђорђе Дадијан). Најмногобројније су епархије: кијевска (4 мил. душа), вјатска (З^/з мил.), подољска (3 Ј / 4 мил.), волинска (3 мил.). а најмалобројније су: архангељска (350.000) и алоњецка (670.000), не узимајући у рачун епархије ван Русије. Митрополија Буковинско-Далматинска. Свети Синод. Како »Гласник православне далматинске цркве« (број 11 од прошле године) јавља, Његово ц. и кр. ап. Величанство врховном одлуком од 31. октобра 1903. изволило је најмилостивије примити на знање закључке свСинода буковинско-далматинске митрополије, држанога у ризници бечке Светотројицке цркве у мјесецу мају 1903. године. Књиткевне биљешке. — Недавно је у Петрограду изашла књига познатога научника Пл А. Кулаковскога »Начало русскои школи у Сербовх вђ ХУШ. в-бк-ћ.« У књизи се на детаљан иачин говори о руско-српским везама прије великога прелаза Срба у земље круне св. Стевана, када су многи српски калуђери путовали уРусијуради