Источник

Стр. 26

ИСТОЧНИК

Бр. 1. и 2

купљења милостиње, па доносили собом и многе руске књиге, чему је ударен почетак уаотребе руско-словенекога језика у нас. Но руски утјецај управо отпочиње под митрополитом Мојсијем Петровићем (1713—17о0), чијим настојањем дође из Русије синодски преводилац Максим Суворов са братом Петром, који отвори словенско-латиеску школу у Карловцима. Оиисујући детаљно рад Суворова и тешкоће, које је исти имао да издржи са српским конзервативним клиром, противником свакога школовања, прелази писац на рад нашљедника Мојсијева митро полита Вићентија Јовановића. Заузимањем овога митрополита дошао је из Кијева Малорус Козачински са друговима, те отпоче школу, из које изађе знаменити српски историк архимандрит Јован Рајић. У пошљедњем одјељку говори Кулаковски о утјецају оних руских књига на Србе, које су књиге руски учитељи собом донијели (Буквар Теофана Прокоповића, граматика Мелетија Смотрицкога и лексикон Поликарпова). Књига Кулаковскога попуњује празнину у нашој културној историји, јер , су у њој марљиво прикупљени резултати науке у погледу тога питања

Разно. Изреке Хрисхове. У 21. броју нашега листа од прошле године на 335 стр. донијели смо биљешку о пађеним непознатим изрекама Христовим. Ради допуне овоме доносимо у овој ствари још и ове податке. Најновији нађени папируси произвели су у научничком свијету у Лондону велику сензацију. Гренфел је у Коуа1-8оспе1у држао интересно предавање, те између осталога је у овој ствари и ово рекао: Од године 1899. заједно сам се са Хунтом бавио оксиолинкуским ископавањем. Поглавиту сам пажњу обраћао гробовима Пголомеја. Труд је мој крунисан иеочекиваним успјехом. Нашао сам врло велики број списа, понајвише богословске садржине, који потичу из Ш. и IV. вијека послије Хрисга. Но најинтереснији су између овијех списа они, који садрже у себи Изреке Христове, а које се не налазе нити у јеванђељима, нити пак у апокрифима. Затијем је Греифел прочитао неке од овијех изрека, које су посве сличне оним изрекама Христовим у његовој нагорској бесједи и другима, које се у јеванђељима налазе, а које неће бити ништа друго до опширније формулисање истих Ови папируси бацају даље бољу свјетлост и гледе постанка и ширења првих хришћанских опћина. Догматичке вриједности ови напируси немају. Они ће угледати свијета током ове године и то на инглеском, француском х-1 њемачком језику. Број Јевреја на земаљск^м шару. Проф. Раумер тврди да данас на свијету има Јевреја на 10,274.000. И то у Јевропи с обзиром на поједине државе овако стоје: Русија 5,289.000. Аустрнја 1,225.000. Угарска 851000. Њемачка 587.000. Румуњска 269.000. Инглеска 160.000. Холандија 104.000. Јевропска Турска 76.000. Француска 72.000. Италија 38.000. Бугарска 28.0.00. Швајцарска 13.000. Псточна Румелија 7.000. Босна 5.900. Грчка 5.800. Данска 4.100. Шведска и Норвешка 3.700. Белгија 2.000. Португалска и Шпанија 2.500. Луксембург 1000. С.вега: 8,649.000. Америка: Сједињене државе 900.000, остале покрајине 100.000. Свега 1,000.000. Африка: Мароко 200.000, Алжир 49.000, Тунис 45.000, Египат 16.000, Триполис 10.000, остали дијелови 80.000. Свега 400.000.