Источник

Бр. 1. и 2.

ИСТОЧНИК

Стр. 7

је тај састанак, или женске најближих комшија. Но пошто тих њихових састанака у селу имаде и више, то су скоро све или већином учесници тих њихових разговора — сијела. Код мушких је то друкчије. Они се не ограничавају на то, да ли је то комшилук или не. Шта више знаду да лутају од састанка до састанка, од разговора до разговора, па гдје им је пријатније и милије задрже се дул»е, а гдје им се не свиђа иду даље. Обично се то одмах групише по озбиљности. И пред једном кућом у исто вријеме воде се скроз различити разговори на више страна. Уз најозбиљније и паметне ријечи могу се чути с друге стране свакојаке бестидпе и бесрамне; уз најмирнији разговор старијих, банална шала млађарије; уз обични смијех на згодну примједбу, чује се и онај неестетски сеоске момчадије. У зимско доба то је ре^е, али и онда се знаду гдјегдје искупити и раде оно исто у соби — у колико се може — што су љети вани радили. С том изнимком, што се на тима зимским састанцима врло често виде и карте. „Велгнгог дурака", „шварц-Петра" и других тих њихових игара на карте доста се може видјети међу млађим нараштајем на тима зимским ноћним разговорима и састанцима. 2. Прело. Пошто је прело налик на сијело, то ћу одмах у кратко и о њему овдје коју рећи. Прело је обичај више женски, и састанак, који се састаје поглавито зими. Варем у моме родном крају љети нема ни спомена о прелу. Има и љети прелу сличних ноћних састанака, као што је н. пр. комушање и томе слично, као што има и зимских сличних ноћних састанака, као што је: чијање перја, али све оно, што за сијело и прело вриједи, вриједи и за ове и све друге ноћне састанке, па било то не знам под каковим именом. Сви имају јединствено то, да се на њима састане мушко и. женско, на свима се распредају разговори исте врсте, и једни и други зачињају се истим шалама, на свима се чује иста пјесма — једни и други имају уз своје лијепе стране и врло рђавих. И за то о њима посебно не треба ни говорити. Али сад о прелу. Састану се друге код једне куће, па ће да преду. У друштву им некако боље зврчи вретено, брже нестаје повјесма, а жица све дуља и дуља. Ни не осјети се како то вријеме пролази и ради се. Много сам жена чуо, гдје кажу: „Да нема тих наших прела, ја не знам шта бих. Кад бих ја све спрела, што спрести морам ?! У кући сама, ако почнем, не иде као на прелу. Одмах с вечера