Источник

Стр. 84

Бр. 5. и (5.

Само се по себи разумије да се француски имућни грађани не одликују ни »сиромаштвом« ни »старим навикама и обичајима« ни »незнањем« — и зато рођења XI не достижу онај број који би требало. Као резултат материјалистичких тежња и погледа француске имућне класе становништва појављује се тежња за добрим положајима, сигурним ухљебијем, за државним службама и мјестима, која су безопасна и доносе сигуран приход и углед у друштву. Ернест Лавис објашњује ту карактерну црту фрапцуза чак и етнографски: »Француз — син умјеренога климатскога појаса — воли пријатан, умјереи живот без великог напора.« Чиновник, који са званичним изразом лица проводи вријеме у звању, чита новине, пуши цигаре, прима пријатеље и који је у 4 1 / а часа већ слободан, јесте идеал свих младих људи и предмет жеља свих матера које траже зетове. У току читавог вијека све национално образовање у Француској бјеше усредсређено у полагању гимназијских испита. »Оврши прво гимназију и тада ће бити свега што треба« — вели француски отац своме сину. И клањање пред дипломом, »уважење пергамента» јесте опће раснрострањено француско злоФранцуска нема ни једног реалног завода, ни једне реалне гимназије. Виших трговачких школа у ње има свега 11 са 650 ученика (у Њемачкој има таких школа 24) француске техничке школе рђаво су устројене и предавање (особито у старијим разредима) врши се непрактично и у велико су потребне реформе. Француски имућни очеви гоне своје синове (а сада и кћери) да студирају оне струке и бирају оне каријере, гдје се долази до дипломе. Навала слушалаца на више школе врло је велика, а индустријска, трговачка и техничка подузећа парализују се у исто вријеме недостатком људи. У својој јурњави за масним положајима наилазе дјеца виших друштвених редова на силну конкуренцију »синова народа«. Опростивши се сиромаштва и биједе, ови посљедњи, захваљујући демократском устројству државе, образују се и васпитавају бол>е пего што им материјално стање допушта, те тако и они јуре за добрим и сигурним мјестима. Тежња подићи се и у материјалном погледу и у друштву и свугдје исто је тако велика код нижих класа као и код вијпих — жеља за истицањем својих преимућстава у друштву. И то се показује тим јаче, што Француска никада није мислила озбиљно о уништавању привилегија племства; опа их је управо проширивала а тако исто и пасладе благодатима живота жељела је да прошири на све грађапе без разлике. То и бјеше намјера и циљ револуције од 1789. год. исто као и треће републике од 1870. год. »Моиз зошшев — говори француски писагд — иие (Јетосга^е Сасоппее раг 1а топагс1пе« (правилније Гапз^осга^е 1 ). Једном ријечи огорчена борба обухвата не само аристократију него и буржоазију. Јединци синови богатих и виших сталежа сретају се са многобројном дјецом пролетера на заједничком путу: и једни и други непрестано грамзе за благом живота и сигурним положајем у друштву •—и та ватрена жеља, својствена како богатим аристократама, тако и синовима народа, увећава мување људске гомиле око катедара, око разних државних служби. Апсолутни недостатак људства у француској и сувишност у показаном смислу имају једну исту тежњу — тежњу за мирним и пријатним животом. Та тежња једнима говори: »Држи то што имаш«,

4 ) Код нас је мовархија, управо аристократија под Фирмом демократије.