Источник

Бр. 5. и б.

Стр. 85

другима: »Граби штогод можеш дохватити«! Може се до душе одговорити да количина још не утиче на способност. Зар опадање количине или броја мора значити и опадање способности ? Можда франдузн поступају потпуно мудро у жељи да спорије населе земљу и мање рађају дјеце, да би их могли боље образовати и учинити благороднијом. Зар није скупоцјенија мала корпа племенита воћа него читава врећа обичних јабука? То зависи — морамо одговорити — од тога на шта су оне одређене: за столом ми радије гледамо малу корпу лијепих јабука, али ако се морамо оружаном руком бранити, тада ће нам бити милија врећа и тврдих јабука. А пошто живот народа (као и живот појединаца) много више личи на међусобно добацивање тврдим јабукама, него на наслађивање лијепим, према томе народ, окружен мање културним али бројно јачим сусједима и који више интензивно него екстензивно унапређује људску културу, долази у опаспост да буде побијеђен било у рату било у миру — све једно је. Размишљајући логички, донустимо да би ту опасност могао отклонити нарочити међународни договор о томе, да се у свима државама цијени више способност становништва него бројна моћ његова. Али у већини случајева логика ништа не може учинити у погледу прираста становништва. Уз то познато је још и из историје да се међународни конгреси и договори пијесу баш одликовали таком строгошћу и обвезношћу за стране које уговарају. И на пошљетку ништа још не доказује да ограничавање броја становништва зајемчава развијање бољих страна његових. С основом се може тврдити да баш ствар обратно стоји. (Свршиће се.)

О страдању Исусову. Еванг. Мат 26, 14 -16. 27, 1-6 — по њемачком Милан Ноповић, парох. (Приједор.) Послије тајне вечере, коју је Исус Христос држао са ученицима својим, отишао је с њима у Гетсиманију. Кто, тако се зваше мјесто близу Јерусалима, које се у историји мука Исусових зове такође и Маслинова гора, јер је била сва маслинама засађепа. Овдје је Оп осјећао опај страх душевпи, одакле се је послије претрнљене борбе храбро повратио својим ученицима, и рекао им: »Боггдннт!, ИДМГк." (), Пр(ДЛАН Л1А ПрНЕ/1ИЖН(А. У том тренутку дошао је .Туда Искариотскн с многим људима, који су му додијељенп били од првосвештеника и старјешина јудејских, да Исуса ухвати и преда. Ето, у таквом стању душевном они затекоше Исуса. Ми ћемо овдје укратко навести, како су Га његови непријатељи ухватили. Они су се међу собом договорили, да не би било савјетно, Исуса јавно напасти, пего би га требало потајно ухватити — без галаме — да не би његови пријатељи из Галилеје, сазнавши за то, стали на пут њиховој намјерн. Стога су одмах с почетка за извођење своје намјере ноћ изабрали, као најзгодније вријеме за злочинца, који се у извршењу злих памјера својих клони свјетлости дневне.