Источник

Стр. 86

источник

Бр. 5. и 6

Међутим бјеше им само једна сметња на путу, како и на који би начин могли за сигурно сазнати за пребивање Исусово, да не би на тај начин само тражење њихову намјеру открило, и пружило му прилику да се јогн више сакрије. Јер и ако се Он гтреко дана јавно виђао у храму и иначе, ипак за нријеме свечаности није обичавао становати у граду. већ је, као што смо чули, ноћ провидио изван Јерусалима, у Витанији или у Гетсиманији. Као што изгледа осим ученика Исусових и његових најповјерљивијих пријатеља, никоме није било познато пребивалиигге Исусово, и да није један од тих постао његовим издајником, не би Га непријатељи тако лако нашли. Ето, у толико им је добро дошла понуда невјерног ученика. Они се не стиђаху ступити с њиме у договор, погодивши се с њиме за цјену његовог невјерства, и пошто је примио новац из њихових руку, изабраше га они и за вођу оне чете, која је одређена била, да Исуса ухвати. Ако промотримо тај поступак иепријатеља Исусових, морамо признати, да, и ако је њихово огорчење спрам Исуса можда и не толико за осуду било, ако је наиме потекло било из заблуде било пак из зашљепљености, ипак тај споразум и удруженост са незахвалним и невјерним учеником, који је издајгшком његовим постао, изнаша и њих са најцрње стране њихове. За ово се не изискују високе племените мисли већ само у неколико праведне, па да се таква понуда као што је ова била презре и за трен ока одбаци, ма како да је згодна била за достигнуће њихових намјера. Да, шта више због своје личне користи, да свој глас и углед кога уживаху као учитељи и претставници народа не окаљају, нијесу се смјели они послужити таквим срамним среством, да Исуса ухвате. Међутим они на све то нијесу пажње обраћали. Може ли само норочан човјек доћи до своје намјере и задовољити своју жељу, он заборавља све па и оно што му је иначе још било као подстицање на добро: жеља, да задобије похвалу других, више пута чак и бојазан од срамоте. Видите, какви су непријатељи Исусови у избору срества, помоћу ког ће доћи до својег циља. Али — ма колико да ова околност свједочи о њихову рђавом мишљењу, то баш с друге стране иде у прилог пониженог. Пошто је био заштићен својом невиношћу и љубављу свих поштених у народу, његови се противници не усуђиваху, да употребе јавну силу против Њега. Тајна лукавост и издајство које није трпљело дневне свјетлости то је био једипи пут, на ком се уздаху, да ће к њему приступити. Тај пут баш с тога изабраше, јер су сумњали, да Га могу на други начин савладати. И сада се појављује Јуда, ниско оруђе таквих нечасних људи, на челу чете, која му је додијељена била; чете наоружане, као да би хтјели ухватити каквог зликовца; тако многобројне чете, да кад би покушала она мала пратња Исусова да се одупре, остала би без успјеха. У таквој пратњи и под таквом заштитом долази Јуда на мјесто, гдје се мирољубиви Исус у ноћној тишини задржавао са својим ученицима. Долази на оно мјесто, гдје је у друштву с Њиме толике многе часове провео, наслађујући се његовим љубазиим опхођењем. У овом часу долази Јуда, да учитеља свога за сва добра срамном незахвалношћу награди Узалуд он гледа да сакрије намјеру с којом је дошао, од Исуса и осталих учепика то не могаше. Опкољен и заштићен оружаном четом, он више није онај, какав је дотле био; он више није иријатељ,