Источник

Бр. 5. и 6.

Стр. 71

јерархију, која је врло наличила на јерархију у православној цркви, па како је било у осталој Босни, то није мимоишло ни зворничку епархију. Главии иредставник те богумилске цргсве био је д4дб , који је столовао у Јањићима (код Зенице); али узевши у обзир историјске споменике, та црква ппак није била тако јака. Као преставник народне босанске цркве, спомиње се ЕпискВпв црвкве босвнвске, којије можда био пракославни епископ над свом Восном. ГГредјелима пак, који данас састављају зворничку епархију, управљали су према политичким приликама, или тај епископ цркве босанске (ако је наиме био православни), или дабарски, или мачванско-сријемски архиепископ. Овај пошљедњи још прије и с тога, игго је краљ Драгути г, син краља Стевана Уроша I., владао у Борчу, Сребреници, Зворнику и његовој околини и подизао манастире 1 ). Кад је установљена зворничка епископска катедра, и да ли је још за вријеме српске независности, не да се тачно опредијелити, али је лако могуће. Голубински 2 ) мисли, да је могла бити основана за краља Стевана Твртка I., који је био православии владалац, крунисан од српског митрополита у Милешеву, али касније додај 3 , да је вјероватније, да је основана у перијоду турске владавине. Она је постојала периодично, неко вријеме била је попуњена, али је већ 1715. год. у каталогу јерусалимског патријарха Хризанта не налазимо. Пок. архимандрит Н. Дучић вели, да је постојала у другој пол. XVI. вијека, а које је године установљена, тачно се не зна 8 ). Пропаст српских држава, праве Србије и Босне, утицала је негативно и на цркву. У том времену (1459. г.) била је укинута и пећка патријаршија, те српска црква остаде без свога поглавице, а многе српске епархије бише упражњене. Мађари се отимаху с Турцима о власт у предјелима од Јајца до Бихаћа, и од Сребреннка до Зворника. Мађарска тврђава Теочак најбоље свједочи о њиховим тежњама, да и не говоримо о другим, а све у близини Зворника. Од тога највише страдаше православна црква српска, која ј-; једина у то мутно доба престављала српски народ. Наравно, да у таквом времену није могуће опширније говорити о историји цркве. Пропагандистичка политика римске цркве уплела је своје прсте и овдје, те већ налазимо њену ргоујис1а Возпае Аг^еп11иае, а у самом Зворнику бијаше фрањевачки манастир 4 ).

') Крал> Драгутин и краљ Владиелав основали оу манаотиро: Доввицу и Наираћу (Дучић: књиж. Радови IX. стр. 351), а може бити и мчн. Тавну.

2 ) Краткш очерк г љ исторш православнмигв церквеи. стр. 571—2.

3 ) Н. Дучић, књиж. радови IX , стр. 338.

4 ) 0 прочагандисгичном раду римске цркве у Боони види дјело Ферменџина, Ас1а Воапае

роИааЈтит есс1е81аз(;1са. 2а^га1лае 1892.