Источник

Стр. 107

у Тријоду и Типикону посљедованије Сирне Недјеље на понедјељнику 1. седмице поста, у Псалтиру с допунама и Часловцу. Свакидашње вечерње свршава се овако: Свештеник ушавши у олтар целива часну трапезу, св. еванђеље и благословивши енитрахиљ, целива крст на њему, меће га на се и свукавши завјесу почиње са возгласом БлДГОМОКЖ-К Бо |-ћ НЛШТ>. . . Лжинћ. Пр '1иаит( поклони/и1а. . . 3 -ПуТ. Нсалам 103. Е л ЛГОЈЛОКИ Д&Ш /ИОА Гошодл. . .!) Слдкд и нмн^: Ллли л 8 '1 Л . . . 3-пут. Сллкл т!к^ Еож( 3-пут. Јектенија велика 2 ). Возгллгк: 1лкш ПОДОКДГГ-К Т!!^. ,ч Джннк, Катизма редовна 5 ). Јектенија мала. Возгллгк : 1лкш ТК0Л\ Д[ј!ЖДКО. . . Ллжнк. »Гошоди коззкдх "^ •..« и стихире на 6 4 ). Сликд и нии-6: богородичан. 6 )

•) За вријеме читања овога псалма чита свештеник пред царским вратима „свјетилвичне милигве."

2 ) Ова јектенија назива се великом зато, што у себи садржи многа и подробна прошења о лицима и стварима, а и аа разлику од друге тзв. мале јектеније. Обе јектеније и мала и велика називају се и мириима, јер почињу прошењем »СО .« а зову се још и ђаконскима, јер их увијек говори ђакон, кад слузки и то ван олтара. 8 ) Свака }е катизма подијељена на три славе тако, да се послпје прочитаног извјесног дијела стихова чита Слдкд и нмн^: Л. јлил УГ д . . . 3 -пут. Слдкд т!к^ Бож( . . . З-Пут. Посдије овога долази Гогподи по/иил&и 3-пут, Слдкд и НМН^: и чита се слиједећи дио катизме. Ио свршетку цијеле катизме понови се Слдкд и нМ1с(; : ДллилУГд 3-пут, Слдкд 'пк-к Еож* 3-пут. На ввликои вечерњу и на вечерњу пред пређеосвећеном међу појединим славама долази мала јекгенија. На свакидашњвм вечерњу било у вријеме поста било изван посга, нема ове мале јектеније. Догод се чита катизма стоји свештеник у олтару на свом обичном мјесту. По свршетку трећег антиФона излази пред царске двери и говори малу јектенију.

*) За вријемо док се то поји кади свештеник или ђакон олтар и цио храм.

На свакидашњем вечерњу је одређено, да се поје увијек стихирв на „Господи воззвахт." на 6. Те стихире узимају се из Октоиха и Минеја, а за вријеме док се поји Тријод мјесто Октоиха узимају се И8 Тријода и Минеја и то овако: ако је у Минеју свети, који има стихира на „Господи возввахг" на <ј (односно ако је два света), онда се „Господи воззвах'ћ" поји на онај глас, који је у Минеју и уаимају се стихире само из Минеја. Ако пак у Минеју нема више нвго 3 стихире, а не пише да се неке понављаЈу, онда се „Господи воззвахт." поји владајућим гласом и узимају се три стихире из Октоиха а 3 из Минеја. Често се налази, да у Минеју нема вшне него 3 стихире на „Господи вовзвах-в" н цише, да се поји на шест, и ако не стоји, да се икоја од њих понавља. Ово многе доводи у забуну, па мислећи, да кад стоји на шест, треба узети све из Минеја. То није добро. Кад је тако написано, онда само унозорава појца, да треба узети на шест и то 3 из Октоиха л 3 из Минеја,

У очи суботе се ноје прво стихире из Минеја по том из Октоиха. Ако пак у суботу падне свети са шест стихира или два свега, то се стихире Октоиха са свим изостављају. У суботе св. Педесетнице поје се прво три стихире из Пентикостара, а затијем три стихире светоме из Минеја. Лко им* два света поју се стихире из Пентикостара и једног светог. Стихире друтог светог поје се на јутрењу на „хвалите". Ако падне у суботу свети с иолијелејем онда четир из Пентикостара а четир светом (Типик 2 седм. о суботама Педесетнице). На свакидашњем вечерњу од шест стихира из Октоиха ношљедње се три поје само онда ако нема у Минеју светога, но у Минеју има сваки дан свој свети па према томе се пошљедње три стихирз из Октоиха никад и не поје. Ово долази отуда што јо служба |по Октоиху састављена много прије мего потпун Минеј. Потиуно издање Минеја изашло је код Грка тек у 17. вијеку. Но ове стихире из Октоиха се ипак поје и то ондје, гдје због сиромаштине пе могу цркве да набаве Минеј

') Ако има у Минеју стихира на „Слава", онда се ноји она, ако нема онда „Слава и нннћ" богородичан из Октоиха. У сриједу и нетак односно у вторник и четвргак на вечерњу поји се крестобогородичаи, који се налази увијек у Октоиху. У нетак на вечерњу: догматик владајуКег гласа. За вријеме 50 -нице у нетак: Слава из Тријода, и нг.тн-ћ: догматик владајућег гласа, Ако свети има славу онда: Слава светога и нинћ богородичан,