Источник
Стр. 108
ИСТОЧНИК
Бр. 7.
Пр(/и8дрО(ТК ПрОЈТН.
Ск^Т( ти^Ги. . . ВоН /ИЕЛП., /Иирг Ксб/И-К. Пр [/и8дрОГТК. Вон /ш/ит*. Прокимен дана 0 ). Снодокн ГоЈПОДН к-к кспрг !(И. . . Јектенија нррзбена: Ито/тн/иг кскрнмга /иолиткУ ндшК. . . ВоЗГ,1(1СК: 1лкш КЛДГТ! II ЧМОЕ *6кО(1№К(Ц1>. . . /Инр -К Ксб/ИЧК. И Д^^-ОКН ТКО(.-иУ. Г/1ДКМ МЛША ГоШОД(КН пр11КЛОНН/П1>. 'Г (к-<: Гошодн (велико). Кодг.мск : ЕУдн д{ржлкд. . . Л.иннк. Стихире на стиховње 7 ) са приијевима: К1> Т(К^ КОЗК(ДОД"К ОЧН /ИОН. . , 8 ) По .ИН,|8н Н/1СК Гошодн. . . С,мм н нмн-б: богородичан 9 ). ИмН^ ШП^ЦЈЖШИ. . . "1 "рн[к,лто(. От'<( нлш -к. . . К03ГЛ11СК: 1,|КШ ТКО( егтк цлрстко. . . Л,иннк. Троплр^ гксгогл. С/мкл н нмн^ : богородичан ио гласу тропара 1 ®). Сугуба јектенија: ПолшлУн нлј - к К ож (. . ^ 11 ) Возллск: 1дкш /иилогтнк-к н 1 клок'6кол|0к (Ц'к. . . Л /Иинк. Пр(,и8дро:тк. Еллгоглокн. Козг.м:-к: Сми еллгојлоккпј ХрТгтоск Еог г к плпск. . . Л.ипнк. Оутк(рдн Боак . . . Пр(СКА'ГИА Еогороднц( ишн нлск. Чктн^иш&о ^(рУкТ.ит!. . . Сллкд т(к^ Хр'нт( Еож(. . . Сллкд II НКПГ^ : Г0(П0ДИ П0,инл6'н 3-пут. Ел,П'0(Л0КН. Отпуст великп 12 ). /Ппогол^тТс Сплгн Хрпт! Еож! и по-инлУи . . . (Наставиће си.)
6 ) У суботу месопусну и пред Духове мјесто прокимна поји се Л,1,111 ,181 ,1 глас 8. ') Ако ове стихире има у Минеју, узимају се из н.ег;' ако нема онда из Октоиха. 8 ) Ови се припјеви наиазе у Часлокцу и Октоиху на вече))њу и поје се тако, да ирву половину сгиха одпоји или очита чтец, а другу са стихиром поје појци. Овако се ради по манастирима.. 9 ) Лко има светоме стихира, узима се она, ако нема, ондм богородича н из Октоиха. У сриједу и петак увима се крестобогородичан. У иред — и попразнсгву узима се стихира пред — или ионразнства.
10 ) Овако иде, кад је једап свети па има један тропар, а није ни пред — ни понразнсгво. Ако је пак два света, па сваки има свој тронар, онда се поји прво: гроиар светога ириога,
Слава: тропар светога другога, и шлн-к: богородичан 110 гласу троаара другога светога. Ови се богородични за сваки дан налаае на крају Часловца и Минеја за сваки мјесец. Називају се богородични „маи,и" за разлику од оних богородичних, који се поје суботом и недјел,ом или на свете са Пденијем и нолијелејем и који се зову богородични „већи". У нетак на вечерњу пој'и се тропар свегога (другог на „Слава") и богородичан владајућег гласа вато, јер на вечерњу почиње оданије гласу Ако је иред — или попразнство и једав тропар светога онда се поји: тропар светога, Слава и н 1,1 н'[,: предпразнства, у иоиразнству тропар нразника. Ако је два троиара, онда: тропар првог светога, Олава: тропар другог свегог, и нни 1 !:; иредиразнства односно цразника 14 ) Ову јектенију светтеник испустивши из ње „Рцемт, вси..." и „Госиоди Вседержителн).. ", које се говори само на великом вечерњу или јутрењу, говори нред царским вратима п ) Отпусг на свакидашњем вечерњу преко цијеле године говори се пред затворенич царским вратима са навученом завјесом, Иечсрн.е се увијек дијели од повечерња великим отпустом. Коначним или иавршним отиусгом назива се отпуст пошљедње службе, кчда и ако иду једна за другом, имају свака свој отнуст (Тицик 1., 2., 9. глава).