Источник

Бр. 7. И С Т 0 Ч Н И К Стр. 109 Кратан преглед дрквено-шнолског и просвјетног Љивота. У овоземној цркви. Свијетло Воскресеније прослављено је у Сарајеву најсвечаније по уобичајепом реду и при пајљешпем времену. У Недјељу у 3 сах. пред зо]1у обносила се лптија око обадвије цркве уз грување топова са кастела. По подне у 3'/ а сах. одслужило је Његово Писокопреосв. г. АЕ. и Мнтрополит Вшолај МандиИ са мјесппм свећепством велико вечерње, којему су присуствовали поглавар земље преузв. г. фцм. барон Албори са једним дијелом генералитета, даље предстојници одјелења земаљске владе гг. барон Бенко и Фр. Пасини са вишим чиповништвом земаљске владе, врхови грађанских и војених области, повећи број чииовништва и официра и велик број публике. По вечерњи је обнашана литија три пут око цркве у којој с.у и спомепути достојанственици и иредставници области учествовали. Митрополија Карловачка. Јавност српске автоноине учнтељске школе у Пакрацу. Како званичан оргап српске мнтрополнје карловачке »Српски Сион« јавља, признала је кр. земаљска влада у Загребу под дапом 18./31. пр. мј. јавност српској автономпој учитељској тколи у Пакрацу. Нревишња потврда. »Српски Сиоп« јавља, да је Његово 15еличанство благоизвољело превишњим својнм ријешењем нотнрдити од српско-црквеног народног сабора 1902. г. изабраног Ђорђа ПоповиНа за главпог школског референта. Напротив избор Мите Клициног и Мите Ћор1)евипа за епархијске школске референте није потврђен. На Западу. ДрквеноиЈ »авна кодификацн ја. Папа Пије X издао је своју то(и ргоргго у ствари црквенопраппе кодификације. Паређење папино састојн се из шљедећих 5 тачака: 1. Чланови кодификацијоиог папског савјета су само кардинали, које папа именује. 2. У савјету предсједава папа или пајсгарији кардинал. 3. Кардинали имају право папи подастријети имепа пајбољих богослова и каноничара правника, које напа имеиује за конзулторе у кодификацијоном савјету. 4. Папина је жеља да у остварењу овога важног подузећа учествује цио епископат према касније изданом упутству. 5. Именовани конзултори пмају израдити повјерепи им материјал и у сједннцама, које ће се се држати под предсједништвом кардинала сокретара кодификацијоног савјста, имају се спорна питања претрести. Пакоп тек овога о свему ће иМати коначно одлучити кодификацнјони савјет.

КњиЉевне оцјене и прикази. „Православно црквено право" др. Ник. Милаша у бугарском преводу. Можда пије ни једпо српско дјело преведепо па више језика, а у тако кратком времепу, као што ; је то случај са »Иравославпим црквеним правом« епископа Ннкодима. Сва је, како нагпа тако и страна, штампа лијепо дочекала