Источник

Бр. 9. и 10. И С Т 0 Ч Н II К Стр. 141

конопац; а они се ни тада пе стиде онога тпто су учинили; њихова се дугаа од тога ие узнемирује, пего им тврдокорни осјећај говори бестидне ријечи: То је погрешка наших обичаја, да су ови несретници, ови безумници, рођеии под злим иебом, да су судбином својом одвучени у наглу смрт. Јер наши су каишари философи, а кад треба да оправдају своја гадиа дјела, они се хвале и тим да су слушали науку код астролога Египатских. Човјеку, који то вели треба одговорити: Ти си тај који си несретно ро^ен; јер ако си ублажио муку своју, и ако си се опростио једиог дијела дуга својега, и ако си задобио једап дио без велика напора, не треба бити свој властити крвник. Каквим ћеш оком у дан суда гледати оног, кога си сам погубио? Јер обојица ћете доћи пред судиште Христово, гдје се не броји капитал, већ се суди по животу. Шта ћеш одговорити на оптужбу судије неподмитљивог, кад ти рекне: Имао си закон, пророке и заповјести еванђеоске; све си их слушао; и сви су ти палагали милосрђе, човјекољубље. Једни су ти говорили пемој позајмљивати ради камата брату твоме, ни новаца, ни храие, нити ишта што се даје на добит; (Обн. зак. ХХШ. 19) а други ако посудиш брату твоме немој га прогањати ради дуга. (Псалам XIV. 55). Св. Матеј у својој параволи оиомиње нас на ријечи ГосподЕБе: зли слуго! сав дуг онај опростих, теби, јер си ме молио. Нијели требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на тебе што се смиловах? И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој (ХУПГ. 32, 33, 34). Тада ће га бескорисно покајање обузети, а за тим ће доћи дубоки уздисаји и неизбежна казпа. Ни злато неће ти притећи у помоћ, ни сребро неће ти донијети помоћи; већ ће ово каишарење бити за тебе горе од жучи. Нијесу ове ријечи само да те уплагае, већ истииите чињенице посвједочене на испитивању пред судиштем, а којих сваки паметан и брижан човјек треба да се држи. Очекујући суд Божји, хоћу да исприповједам о томе гато се је догодило недавно у кући једног каигаара. Слугаајте дакле ову иричу у којој ће већина од вас без двојбе увиђети праву мисао. У граду овоме био је неки човјек, коме -имеиа спомепути нећу, с разлога да именом тог човјека, који вигае не живи, неби дирнуо другог којег истог имена. Заиимање му је било каигаарење, а ова јадна трговииа састојала се у великим каматама; бјесомучап од жеђи за златом гато се тиче самог себе врло је гатедио, хранећи се недовољно, не мјењајући одјела својега ни према старости, ни према својим потребама; дјецу своју не снабдјевајући ни најнужнијим; не узимајући купатила јер се бојао да мора платити три обола, и на хиљаду се