Источник

Стр. ш

Друштвене ране у Француској. — превео с руског Гр. К. •[Ср. Карловци]. (Свршетак.) Сва Фрапцуска тужи се у својим новимама, журналима и свугдје на слаб морал свога подмлатка, на недостатак енергије и предузимачког духа, на љен егоизам и скептицизам, на слабост н>ену. Изрази »1Уа1>а18ветеп(; тога1 <1ез сагаскегез«, »1а усиЈегЈе, 1а с1есас!епсе тога1е« »1а тиНеиЈге е(; 1а гоззепе то(1егпе8«, ностали су клишеи француског језика и литературе. Нико неће одрицатн утјецај управе на карактер држављаиа — и парламентски режим у Француској могао би се у овом случају пазвати »{опз соггир1101113« т. ј. извор корупције. Та корупција, не би била баш тако страшна, кад би имућнија француска класа војевала против тога, образујући свој подмладак онако како треба. Но у томе смета породици система »двоје« или »једнога« дјетета. Малобројна дјеца француза —• »дјеца бојазни«, око чије удобности све и сва у кући настоји, јесу толико размажена и распуштена, да њихов каприс ностаје законом у кући. Бити »јединац« очев, »идол«, »првенац«, »Венијамин« материн, то не може никако развити и оснажити морал код једног дјетета. Од дана љегова рођења концентрише се око њега толико неприродне и несразмјерне пажње, да оно постаје послије самовласним господарем својих родитеља: »имајући једно дјете родитељи постају његовим слугом; имајући шесторо постају њиховим господарем«. У великој и многобројној породици, у самом ваздуху који удишу дјеца, удишу и бригу о ближњем. Ту се дјеца практички уче на узајамни споразум, нонустљивост и солидарност; карактери очврсну и тако рећи »шлифују се« један о други. Удјели нојединих чланова у свему мањи су, претензије и потребе њихове шЈзпатније, значај одијељене личности умањује се. Велика породица то је — у малом република, која изврспо спрема за практички живот. Међутим јединац сип или ћерка налазе задовољства својој ћуди и неограниченим прохтјевима само тада ако је сам или сама за столом. То су егоисте у нотнупом смислу те ријечи, који само о себи мисле, који немају никакве вриједности за друштво и који су врло слаба добит за парод и народност. Такав и таковог сина начип васпитања могао би се овако формулисати: »Дијете моје, рачунај само на своје родитеље! Видиш како ми гомиламо за твоју будућност. Можеш рачунати тако исто и на наше познанике и пријатеље, који ћете радо примити, протежираће те и помагати ти у аванзовању. Можеш рачунати и на државу, која многима даје ухљебија. Али пошто нема увијек таких мјеста у довољпој мјери и пошто је добро поред комада имати мало и на комад, мораш се још и богато оженити. Но то је паша ствар! Остави тај посао нама и ми ћемо ти већ наћи добру партију.« На такав начин васпитагга омладина није ништа друго до паразит на друштвепом тијелу. Циљ живота јој је брига и питање сопетвенога ја, пачип живота пак —■ минимум рада, максимум благостања. Њих вуче жеља за администрацијом, за нездравим канцеларијским ваздухом, за радом канцеларијским:, гдје се ништа не уради. Али немају храбрости за каква већа подузећа, њихови страш-