Источник

Бр. 9. и 10.

Дојтоико е:тк. . , 2 ) ЧГрШКАТО!. Отч! ншј№. . . В03ГЛЛСК : 1дкш ТКО! б!Тћ ЦЛјИТКО. . . Тропари: 8 ) 1. светога редовнога, 2. храма. 3. Бож( от(цг нлшиу-к. .., 4. Игк! КО КНЛГН ,1Пр1'.„, 5. Сллкл: Со ГКАТКМШ..., П. И НМН^: /ИолНТКД /ИИ Гогподи, К (1 ^"К ГКАТК ^-г... Гошоди МО.ИИлУн 40 пута. Иж! НЛ К(АК0( Кр!/ИА. . . Го (поди ПО /ИИл15Д 3 пута. Слдкд И НМН^: ЧкТН ^Лш &О. . . И /ШШЛ1 ГоШОДНИ/ЧТ!. . . В03Г/МС /Иолиткл.ии (КАТК1^'К ОТНЈЂ НЛШИ^Т.. . . Д /КННК. Н !;К8.!ј)НЛА, ШКЛЛЗНЛА. . , 4 ) ааједно с канончма Богородици из Октоиха, и то прво се поји канон Вогородици па онда оветоие из Минеја („Типик" пошљвд. ионедјељника 2. седмице поста). б) У петак 1., 2 , 3 , 4. и 5. седмице поста поје се два канона и то: с каноном из Окгоиха поји се и канон оних светих, који падну у 2 , 3 , 4, и 5 недјељу св. Четрдесетнице („Типик посљед петка 1. седмице поста под „Зри"ј. Затиј.ем у вторник 4 седмице ^„Типик" »осљед вторника 4. седмице поота), и најпотље у вторник 5 седмице иоста поје се два канона и то с каноном редовним иоји се јопг и канон светога који цадне у четвртак 5. седмице („Типик" посл.ед. 4. недјеље св. Четрдесетнице на вечерњу). е) Поје се два канона од вечорња недјзље ап Томе до суботе пред Духове и то: канон Богородици из Октоиха и канон из Иентикостара дневни, који се налазе гга крају Пентикостара. Поје се овако: које пјесме има у Пентикостару, те се узимају из њега а које нема из Октоиха нпр. у понедјељак 1., 8. и 9. има у Иентикостару, те се узимају из њега остале из Октоиха: у вторник 2., 8. и 9. има у Пентикостару и уаимају се из њега остале и8 Октоихц и т. д. („Типик" посљед. недјеље Антипасхе на вечерњу). Не поји се никакав канон. а) Свијетле седмице. б"ј У не^је^Ј сиропЈсвЈј ако се ^ржало свеноћно б^еније (цТипик" посљод. сирне недјел.о на вечерњу). б) У дане месопусне и сиропусне седмице, осим сирне сриједе и петка („Типик" посљед. недј. блуднога сина под „Зри". У сриједу сирну ноји се канон светога из Минеја, који падне у суботу „Типик" посљед. сирне сритеде) ; у петак пак поји се канон из Октоиха редовгги („Типик" посљед. сирнога Петка). Но ако Сретеније падне сирне седмице, онда се на повечерњу поји јутрењи три пјеснец онога дана, када је пало срегеније („Тиггик* посљед. 2. Фебруара). г) У седмичне дане Недесетнице почињући од вечерња понедјрљника духовског до недјол.е свију светих. 2 ) Иослије канона Типик пронисује, да се поји »Досгоино €(Тк« („Типик" посљед. 9. септем. 16. августа; петак 1. седмице св. Четрдесетнице; недјеља Антипасхе на вечерњу; недјеља о жени Оамарјанци), »Досгонно« се ноји преко цијеле године иа и на Господске и богородичне празнике „сим нредправнства Ј>озкића и Богојављоња, у очи великог понедјељника, четвртка, петка и суботе и духовског понедјељника, када се мјесто » Догтоино« поји ирмос 9. пјесме („Типик" посљед, ових дана). 8 ) У вторник и четвртак преко цијеле године у храму Господском не чита се тропар храма него мјеето свега чита се троиар дана »Сп/кн Гошодн лгадн ткоа . . .« (Типик гл. 52). У петак у храму светога не чита се тропар храма преко цијеле године, јер се у тропару суботном »ДпО(Толи Л1&ЧШНЦК1 и пророцм. . .« спомињу сви свети („Типик" гл 52., петак на повечерњу). Ако је празник Госнодски или 1>огородични или њихоио нопразнство у седмичне дане осим недјеље, онда се чита само ковдак нразника. Исто је тако, ако јо свети са бденијем иолијелејем или великим славословљем. Ако нак таки свети надне у пред — или попразнство, онда се чига прво кондак светога, па онда С л л к а н н к! н "6: празника. Иедјељом се читају кондаци из Окгоиха „владчјућег" гласа. Од недјеље митара и Фарисеја кроз сву Четрдесетницу недјељама, а од Васкрса до недјеље свих свотих сваки дан чита се само кондак из Тријода. 4 ) Ова се молитва чита пред престолном иконом Богоматере. За вријеме читања оае мол итве поји се полагано обично двапут: »П^ шкатла Еогородиц! ш/ки нлск«.

Стр. 148

И С Т 0 Ч II И К